sreda, 05 april 2017 16:09

ŽENSKI KUTAK: Mojih 5 minuta #29

ISTINA O MUŠKO ŽENSKIM ODNOSIMA

Po stoti put započinjem ovaj tekst. Možda je to neki znak ( vrag će ga znati).

Prvo što mi je palo na pamet pri prvom pokušaju pisanja i što sam i iskucala , bilo je- zašto muško ženski , a ne žensko muški odnosi?

I tako se setih jednog predavanja staroslovenskog jezika kada je profesor rekao da pri navodjenju rodova prvo navedemo muški, pa tek potom ženski i srednji jer je Bog prvo stvorio muškarca.

Bila je šala, ipak je predavao, velikom većinom, ženama.

Svoje izlaganje je završio, rekla bih, konstatacijom da smo se mi žene borile za ravnopravnost do te mere da sad muškarci moraju da se izbore za svoju.

Počešah se po glavi i pomislih: u pravu je.

Odakle da počnem, bogte.

Kako sam uopšte došla na ideju da pišem članak o muško, ajde, muško- ženskim odnosima?!

Ukratko- život ti je to!

Ne možemo jedni bez drugih, a, vala, ni jedni s drugima ne izlazimo, baš, na kraj!

Šta se, zapravo, zbiva?!

Kako je jedan mladi lifecoach i daiting and seduction coach ( valjda sam dobro napisala :) ) rekao u videu "Zbog ovoga nemaš dečka", žena mora da bude žena, a muškarac da bude muškarac.

Kratko, a da li je jasno?

Izmešale su se uloge i priznaćete, sve češće se može čuti žalopojka na taj račun.

Same smo krive ili sami ste krivi, od koga je uopšte sve počelo?

Zar je važno ko je kriv kad se već sve desi?

Zar je važno ko je kriv kad se narušila ravnoteža?

Da se razumemo, kompleksna je ovo tema, i sam bog će znati u šta sam se uplela, i traje od kad je Eva naterala Adama da zagrize jabuku.

Hajde, barem, da pokušamo da povratimo ravnotežu.

Žena da bude muškarac, a muškarac da bude muškarac.

Ja ću se pobrinuti iz svog ugla za ženski deo, a muškarac neka preuzme drugi deo na sebe.

Lepo je ,drage moje, da znate da zamenite gume, sijalice, a da li morate da se dičite time, pa još da se i takmičite sa svojim muškarcem?

Gurate ih da vam kuvaju, šire veš, peglaju, a onda kukate da se ponašaju kao seka perse!

Bežite od ženskih poslova i gurate nos u muške poslove, mislite lakše je i zanimljivije, a onda vam je djavo kriv!

Hoćete da ste karijeristi, majke, supruge ćerke, sestre, drugarice, sve hoćete- hoćete da se raspadnete i na kraju vas niko ne razume!

Pa, kako da vas, iskreno, razume, kad samu sebe ne razumete!

Zašto sve to radite?

Da bi pokazale muškarcu da možete? Kome?

Nikad ne možete da budete kao muško, shvatite! NI KAD !

Zašto? Jer niste muško. Kraj. Tačka.

Onda čuveni 21. vek, pa sloboda ovoga, pa sloboda onoga.

U redu. Samo shvatite jedno. Ni 21.vek ni 22.vek ni sloboda koječega neće izbrasiti činjenicu da ste žene i da su vas Bog i priroda skrojili na drugačiji način od muškarca.

Upravo su razlike ono što nas spaja.

To bi isto bilo kao kad bi muškarac došao na ideju da radja.  E, pa, ne može, bato.

Ni sloboda govora, mišljenja, ponašanja biranja zanimanja, zapošljavanja nas nisu učinili srećnima već izgubljenima.

Nije sramota biti žena. Divno je biti žena.

Žena unosi svetlost gde god da se pojavi.

Njen nežan dodir leči svaku ranu.

Njen umilan glas smiruje buru.

Uz nju dom odiše toplinom.

Nije isto kad žena spremi nedeljni ručak i kad muškarac skuva. Nije i nikada neće biti.

Nije baš uzbudljivo kad žena dodje sa posla i fljusne pare na sto u stilu "evo ovo sam ja zaradila" kao što jeste kad muškarac uradi isto.

Nisu žene u dalekoj istoriji išle u lov već muškarci. Tako da, molim lepo, zašto bi danas bilo drugačije?

Recite mi, moje žene!

Znam da možete same da otvorite teglu, ali, ipak, zamolite svog čoveka da otvori umesto vas. Oboma će biti lepše.

Zamislite obrnutu situaciju: Daj mi da skuvam, ja to radim bolje!

                                      Ja ću da opeglam, bolje peglam!

                                      Pusti mene da vaspitavam decu, ne snalaziš se najbolje!

I tako dalje. I tako dalje. Ne daj bože!

A mi smo upravo takve. 

Sve bolje znamo, sve bolje umemo, onda od igračke plačka.

Uživajte u slobodi koju vam je donela emancipacija, ali ne lomite se da nosite pantalone.

Pravi muškarac će znati da to što ne pokazujete svoju snagu ne znači da ste slabe već će znati kako da udružite svoje razlike i napravite čudo.

Možda  stvarno bolje majstorišete po kući, a on bolje kuva.

Ipak, to ne znači da treba da menjate svoje uloge, već da ih usavršite.

Lakši put nije uvek pravi put.

Mi treba da se dopunjujemo, a ne takmičimo.

Treba da se dogovaramo, a ne da ratujemo, jer što može jedna strana, ne može druga i obrnuto.

Kućni poslovi su banalan primer.

Ali razlike postoje i na svim drugim životnim poljima.

Razlike postoje jer nam mozgovi, najprostije rečeno, različito šljakaju tj. funkcionišu.

Obrazovati se jedni o drugima, učiti jedni od drugih, prilagodjavati se jedni drugima i pokušavati da uvažimo i razumemo jedni druge je jedno i dobro je.

Pokušavati da budemo isti iliti ono što nismo je pogubno.

Tako je u ljubavi, seksu, poslu- u životu.

Vodite računa o sebi, ulažite u sebe, volite sebe.

Uživajte u svojoj ženstvenosti.

Uživajte u svojoj nežnosti.

Budite svoje.

Pratite svoju žensku prirodu.

Poštujte sebe.

Poštujte njega.

Dve osobe gledaju istu stvar i vide drugačije.

Da li to znači da se ne vole?

Ne.

Udružite poglede na svet i uživajte!

Naravno, kao što napomenuh, ovo je samo kapljica iz okeana koju sam onako iz rukava podelila sa vama u tonu revolta, saznanja, radosti. Tako reći, pomešanih osećanja, Tipično ženski.

Inspirisala me je pesma Milana Rakića, koju različito tumače. Ja sam pokušala samo najbolje da izvučem iz nje. Prva reakcija je bila- SMEH!

ISKRENA PESMA

O sklopi usne, negovori, ćuti.

Otavi misli nek se bujno roje,

I reč nek tvoja ničim ne pomuti bezmerno silne osećaje moje.

 

Ćiti i pusti da sad žile moje

Zabrekću novim zanosnim životom,

Da zaboravim da smo tu nas dvoje 

Pred veličanstvom prirode ; a potom

 

Kad prođe sve, i malaksalo telo

Ponovo padne u običnu čamu,

I život nov i nadahnuće celo

Nečujno, tiho potone u tamu,

 

Ja ću ti, draga, opet reći tada

Otužnu pesmu o ljubavi, kako

Čeznem i stradam i ljubim te, mada

U tom trenutku ne osećam tako.

 

I ti ćeš. bedna ženo, kao vazda

Slušati rado ove reči lažne,

I zahvalićeš Bogu što te sazda

I oči će ti biti suzom vlažne.

 

I gledajući vrh zaspalih njiva 

Kako se spušta nema polutama,

Ti nećeš znati šta u meni biva -

DA je u tebi voli sebe sama,

 

I moju ljubav naspram tebe, kad me

Obuzme celog silom koju ima,

I svaki živac rastrese i nadme,

I osećaji navale k'o plima!

 

Za taj trenutak života i milja,

Kad zatreperi cela moja snaga,

Neka te srce moje blagosilja.

Al', ne volim te, ne volim te, draga!

 

I zato ću ti uvek reći: ćuti.

Ostavi dušu nek spokojno sniva,

Dok kraj nas lišće žuti

I tama pada vrh zaspalih njiva.

 

Autor: Tijana Vasić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                        

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Read 972 times Last modified on sreda, 05 april 2017 19:05