Analitički centar „Džeopolitikal fjučers“ (Geopolitical Futures) u Vašingtonu navodi da se Srbija „okreće toplijim vezama sa SAD jer vidi da se Rusija, Kina i, mada u manjoj meri, Evropska unija suočavaju s padom moći i ekonomskim problemima“.
„Džeopolitikal fjučers “ to stavlja u okvire „energetske krize koja je zemlje Balkana primorala da preispitaju političke i ekonomske veze, jer je novo poprište otvoreno na Balkanu zbog svetskog ekonomskog rata“, a procenjuje i da je došlo do „izvesne zategnutosti izmedju Beograda i Moskve“.
Agencija Beta je evropske diplomatske zvaničnike u Briselu zamolila za ocenu da li na „okretanje toplijim vezama Beograda s Vašingtonom“ ukazuju i pohvale američkih zvaničnika srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću za doprinos rešavanju najnovije krize s Prištinom i ocene Amerikanaca da bi EU trebalo da pospeši put Srbije ka članstvu u EU, uz izjave da Vašington želi mnogo bolje odnose s Beogradom.
Evropski diplomatski izvori ističu da jeste činjenica da su se SAD snažno angažovale kako u rešavanju kosovskog pitanja, tako i otklanjanju po Zapad nepovoljnih posledica ukrajinskog rata na Balkanu, ali je rečeno i da treba vremena da se utvrdi neki mogući zaokret Srbije u medjunarodnoj politici i odnosima.
Ovi izvori su dodali da ne mogu da komentarišu izjavu predsednika Vučića da „u Srbiji preko posrednika postoji sukob Istoka i Zapada“ i time odgovorili na pitanje Bete da li bi to značilo da je i „Evropska unija uključena u taj sukob“.
Takodje su rekli da ne mogu da se osvrću ni na stavove da bi EU trebalo mnogo jasnije da predoči Srbiji da je želi u svojim redovima, kako je to izjavio američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil.
Vučić je posle razgovora u Beogradu s američkim kongresmenom Majklom Tarnerom izjavio da Srbija želi da „zajednički rade projektima od obostranog interesa“ i da pređemo u višu fazu partnerske saradnje.
A, poručio je ambasador Hil, SAD i Srbija imaju „dosta dodirnih tačaka“, što je ohrabrenje za budućnost…. Izuzetno poštujemo Srbiju, njenu vojsku, njeno rukovodstvo i želeli bismo da vidimo Srbiju ne samo kao partnera, već i kao saveznika“.
„Džeopolitikal fjučers“ navodi da je „u više pravaca usmerena spoljna politika Srbije u funkciji geopolitičkog imperativa da balansira izmedju velikih sila…uz dobre odnose s Rusijom, EU i Kinom, ali se držala na bezbednoj daljini od SAD, koju srpska javnost i dalje gleda kao agresora u NATO intervenciji 1990. “
„Medjutim, videvši da se Rusija, Kina i, mada u manjoj meri, Evropska unija suočavaju s padom moći i ekonomskim problemima, Srbiji se nametnula potreba da otopli odnose s SAD“, smatra ovaj ugledni američki analitički centar.
I, kako ukazuje, „energetska kriza je zemlje Balkana primorala da preispitaju političke i ekonomske veze, jer je novo poprište otvoreno na Balkanu zbog svetskog ekonomskog rata, a to područje je krajnje zavisno od ruskih energenata i otud ranjivo na ruski politički upliv“.
Američki analitički centar predočava da istovremeno „politički i ekonomski boljitak regiona ima oslonac u saradnji s Evropskom unijom“.
„Balkanske zemlje“, dodaje, “ su hronično bile ekonomski slabe i pre rata u Ukrajini koji je još zaoštrio te uvrežene napetosti, a energetska kriza i rat su u tim zemljama još povećale zabrinutost za budućnost, primoravši ih da prepispitaju svoje političke i ekonomske saveze, mada će u budućnosti to oblikovati snage veoma izvan njihove kontrole“.
„Džeopolitikal fjučers“ tu navodi primer Bugarske koja je morala da, suprotno sankcijama EU čija je članica, ponovo zatraži nagodbu s ruskim dobavljačem gasa, jer inače Bugarskoj preti ekonomski kolaps i strašna zima.
U analizi se kaže i da se politička, energetska i geopolitička situacija zakomplikovala i za Srbiju kad je ruski ambasador u Beogradu ponudio Srbiji da ustanovi rusku vojnu bazu, što je predsednik Vučić odbio.
I takodje zato što je Srbija naglo uskraćena od isporuka ruskog gasa i nafte i grozničavo nastoji da obezedi nove izvore snabdevanja.
Američki analitički centar zaključuje da je „rat u Ukrajini potvrdio valjanost srpske strategije i Beograd se otud sada kladi na Zapad, budući da i odnosi s Rusijom postaju zatrovani „.
Beograd, kako ukazuje, ne može da podrži nezavisnost ukrajinskih oblasti Donjeck i Lugansk jer to protivreči srpskoj strategiji za Kosovo „a srpska privreda je zavisna od Evropske unije“.
„Džeopolitikal fjučers“ zaključuje da će „razvoj rata odrediti budućnost regiona, jer će odluka velikih sila da otvore novi bok ili zaustave otvaranje ‘slabine’ i na Balkanu dramaticno uticati na regionalnu stabilnost“.
