Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Da li azijski ugalj o kojem je govorio Vučić može da nas spase? - | K-013 Portal
azijski ugalj, uvoz uglja, srbija

Da li azijski ugalj o kojem je govorio Vučić može da nas spase?



Stručna javnost ističe da je za EPS uvoz uglja znatno povoljnija opcija od toga da uvozi struju u periodu kada je ona najskuplja, a to je zima.

Međutim i to košta pa će tako električna energija proizvedena iz uvezenog uglja biti dva do dva i po puta skuplja nego da je korišćen samo ugalj sa površinskih kopova u vlasništvu Elektroprivrede Srbije, piše Danas.
 
Da nadležni ne razmišljaju o uvozu uglja samo iz zemalja okruženja javnost je nedavno saznala od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je u svom obraćanju istakao da se radi na nabavci dva miliona tona uglja iz Indonezije preko Kine. Drugi detalji o tom najavljenom aranžmanu tada a ni kasnije nisu saopšteni.
 
Stručnjak za energetiku kompanije Dilojt Srbija Željko Marković kaže da bi nabavka indonezijskog ugalj za potrebe naše najveće Termoelektrane "Nikola Tesla" omogućila veću proizvodnju struje u njenim postrojenjima i manji uvoz.
 
– To bi svakako u ovoj situaciji značilo. Problem koji se pak nameće je na koji način rešiti transport i logistiku dopremanja uglja sa daleke destinacije poput Indonezije. Kada uvozite ugalj, čak i iz okruženja, morate da računate na troškove transporta. Primera radi, za uvoz uglja iz okolnih zemalja treba platiti 75 evra po toni. Jasno je da bi transport uglja iz Indonezije bio barem duplo skuplji od tog iznosa. Bez obzira na to što bi bilo potrebno izdvojiti više novca za ugalj iz Indonezije nego za onaj iz zemalja u okruženju opet je to daleko povoljnija varijanta za EPS nego da uvozi struju.
Ta opcija je tri puta jeftinija od uvoza električne energije. Naravno, najbolje rešenje od svih je da imamo dovoljno uglja iz sopstvenih izvora za proizvodnju struje – navodi sagovornik Danasa.
 
Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže da je dopremanje uglja sa daleke destinacije do Srbije izvodljivo.
 
– Taj segment u konkretnom slučaju nije sporan. Sporno je po kojoj ceni će taj ugalj biti kupljen, kakav će da bude njegov kvalitet i koliko koštaju troškovi transporta. Ako bi njegova cena bila povoljnija od onog uglja koji može da se nađe u okruženju to bi onda imalo smisla. S obzirom na razdaljinu koja treba da se pređe nije realno pretpostaviti da bi mogla da se postigne održiva cena.
Ako bi se ona ipak postigla moglo bi se postaviti pitanje a zašto nama neko prodaje ugalj ispod tržišne cene i odriče se zarade na tom poslu. Da li to znači da će od Srbije tražiti da ona pristane na neki politički ili ekonomski ustupak – navodi Gavrilović.
 
Ekonomista Milan R. Kovačević ističe za Danas da je teško poverovati u obećanje predsednika Srbije da će biti dovoljno novca za nabavku uglja iz Indonezije kao i da neće biti restrikcija.
 
– Predsednik je na tu temu izneo veoma šture informacije jer mi ne znamo koliko bi Srbiju koštalo da nabavi ugalj iz daleke zemlje poput Indonezije. Ono što je važno povodom ove teme navesti je to da država nema dovoljno novca ni za uvoz uglja iz inostranstva kao ni za uvoz električne energije. Do tog novca može da se dođe samo zaduživanjem. Nabavka uglja iz Indonezije takođe ne može otkloniti bojazan da će potrošači biti suočeni sa restrikcijama električne energije – zaključuje Kovačević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici ,Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.