Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Već je sve poskupelo, a tek nas čeka udar na džep: Evo šta će sve koštati više od septembra - | K-013 Portal
cene u srbiji, poskupelo

Već je sve poskupelo, a tek nas čeka udar na džep: Evo šta će sve koštati više od septembra



Septembar je tradicionalno mesec koji predstavlja udar na novčanike gotovo svakog domaćinstva zbog polaska đaka u školu, pripreme zimnice i kupovine ogreva.

Ove sezone, međutim, ove troškove dodatno uvećava i inflacija, čiji pik Narodna banka Srbije očekuje baš u septembru. Iako je subjektivan osećaj da je sve već poskupelo, vrtlog rasta cena biće produbljen i sledećeg meseca. 
 
 
Već od prvog septembra više će nas koštati struja. Prosečna cena kilovat-sata za domaćinstva i male kupce biće uvećana za 6,5 odsto bez PDV-a, tako da će prosečna cena kilovat-sata biti 8,144 dinara veća od postojeće cene, a prvi računi sa novom cenom stići će u oktobru.
 
U nekoliko gradova, kao što je Novi Sad, najavljeno je i poskupljenje komunalnih usluga, pre svega pijaće vode, odnošenje smeća. Takođe, poskupela je užina u školama ali i cena privatnih vrtića
 
Uz energente, najveća stavka za sva domaćinstva je hrana, a prema projekcijama Narodne banke Srbije na jesen se očekuje i poskupljenje poljoprivrednih proizvoda i to za oko tri odsto, piše Euronews Srbija.
 
"Imajući u vidu meteorološke uslove u dosadašnjem toku godine, gotovo sa sigurnošću možemo reći da ovogodišnja poljoprivredna sezona neće biti prosečna, već lošija od proseka. Zbog toga smo u novoj projekciji pretpostavili da će cene povrća i voća, na nivou trećeg tromesečja  porasti za više od tri odsto, što je suprotno našim prethodnim procenama iz maja, kada smo očekivali pad od oko 11 odsto", naveli su iz NBS.
 
Oni su napomenuli da nastavak rasta troškovnih pritisaka po osnovu rasta cena energenata, a time i mineralnih đubriva, dodatno povećava troškove poljoprivredne proizvodnje, što u velikoj meri objašnjava i zbog čega je njihova nova projekcija inflacije na višem nivou nego što je bila u maju.
 
Prostran: Cela Evropa se trese nad dvocifrenom inflacijom
 
Agroekonomista Milan Prostran kaže da Euronews Srbija da se može očekivati dalji rast cena poljoprivrednih proizvoda ne samo u septembru, za kada je prognoziran pik inflacije, već i kasnije, jer nema ni naznaka da padaju inputi koji utiču na njihov rast.
 
"Inflatorna kretanja su takva da podrivaju i monetarni i ekonomski sistem i to nije specifičnost samo Srbije, već se čitava Evropa trese nad dvocifrenom inflacijom. Energija i hrana produkuju najveću inflaciju, a u budžetu tročlane porodice hrana utiče sa 35 do 40 odsto, dok je u zemljama Evropske unije to 12 do 20 odsto. Zato mi imamo duplo veći problem sa visokim cenama namirnica. Kod naših potrošača se on posebno oseća i grize mnogo taj budžet koji nije veliki", objašnjava Prostran.
 
On napominje da ima raznih faktora koji utiču na tržište i ističe da u punoj sezoni nikada nisu bile ovako visoke cene paradajza, paprike, kupusa i karfiola. 
 
"Jesen će mnoge odvratiti od zimnice i kupovaće verovatno samo ono najvažnjie - hleb i uz hleb. Teška je ova godina, a osim visokih troškova proizvodnje i suša je uticala da rod bude lošiji", ukazuje agroekonomista.
 
Đogović: Kontrolisane cene ipak plaćamo preko budžeta
 
Ekonomista Saša Đogović smatra da je moguće da zbog slabijeg roda i manje ponude dođe do dodatnih poskupljenja poljoprivrednih proizvoda, pre svega povrća i voća. 
"Vrhunac inflacije se očekivao ranije, u julu, ali je zbog suše i nepovoljnih vremenskih prilika trend rasta cena nastavljen. Na to će uticati najavljeno poskupljenje struje. Što se tiče cene nafte, ona je pala na oko 100 dolara i ne bi trebalo računati sa tog aspekta da dođe do nekih još žešćih udara, da imamo cenu barela iznad 125 dolara, jer bi to opet poguralo cene naviše. Poskupljenje bi bilo još značajnije da nisu kontrolisane cene osnovnih namirnica, ali i struje i gasa, mada na kraju mi sve to plaćamo preko budžeta", kaže Đogović.
 
On napominje da se država odlučila za minimalno povećanje cene struje i gasa, jer su energenti kod nas i dalje socijalna kategorija, jer bi u suprotnom visoke cene energenata pogurale i druga
poskupljenja.
 
"To onda znači manji pritisak na inflatorne tokove, odnosno na ono što bi realno bilo kada bi bila neka tržišna cena i gasa i električne enerije", objašnjava ekonomista.
 
Đogović smatra da ćemo svakako ove godine imati dvocifrenu inflaciju, a da bi u drugom delu sledeće godine mogli računati na smirivanje inflacije i njeno vraćanje u jednocifrene tokove, što naravno ne znači kraj poskupljenjima, već se u tom periodu očekuje njihov manji rast. 
 
"Imamo visoku bazu za poređenje, jer je prošle godine već zabeležen skok cena ulja, šećera i mesa. Posle ih je Vlada ograničila i korigovala u nekoliko navrata, ali paralelno sa njihovim zamrzavanjem došlo je do poskupjljenja proizvoda koji se od njih prave. To se prelilo na kifle i razne druge vrste peciva, jogurta, sira. Proizvođači tako nisu na gubitku, bez obzira na zamrzavanje cena", kaže Đogović.
 
Šta je najviše poskupelo?
 
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za jul, najveći rast cena zabeležen je kod goriva koja su za godinu dana poskupela za oko 28 odsto. Hrana je skuplja 19,7 odsto, a meso i kafa zabeležili su najveći rast od oko 25 odsto. Prema podacima iz Potrošačke korpe, koje objavljuje Ministarstvo trgovine, sto grama kafe je u maju prošle godine u proseku koštalo 118 dinara, a danas je potrebno izdvojiti oko 149 dinara. Iz sveta ovih dana stižu vesti da je smanjen prinos kafe u Brazilu, najvećem svetskom uzgajivaču, a Wall Street Journal je objavio da bi to moglo da izazove naglo povećanje cena kafe širom sveta u narednim mesecima.
 
Poskupele su i sve vrste alkoholnog i bezalkoholnog pića, a najviše je skočila cena vina - 13,7 odsto.
 
Rast cena je evidentan u svim segmentima, a ovog leta dame moraju da izdvoje mnogo više novca za ulepšavanje nego pre godinu dana. Usluge u frizerskim i kozmetičkim salonima poskupele su za 14,9 odsto za godinu dana, dok su nakit i satovi skuplji seda, odsto.
 
Račun u kafani veći je svakog meseca, a u proteklih godinu dana je "porastao" za 13,5 odsto. Veliki procenat rasta cena zabeležen je i kod kancelarijskog materijala za koji je u proseku potrebno izdvojiti 18 odsto novca više.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici ,Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.