Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Čemu su služile šare i ton pri prekidu TV signala? - | K-013 Portal
test card, test signal, televizija

Čemu su služile šare i ton pri prekidu TV signala?



Generacije milenijalaca i onih starijih sećaju se kako izgleda kada se na ekranu tokom programa iznenada pojave raznobojne linije obično praćene piskavim tonom „koji probija uši”. A nismo se mnogo pitali zašto ta slika izgleda baš tako, mada u eri pre interneta to ne bismo lako ni doznali.

Naime, raznobojne forme u krugu, kvadratićima, pravougaonicima i štraftama koje su se uz jednolično pištanje pojavljivale s vremena na vreme na TV prijemnicima zapravo imaju ime. Zovu se test-karte ili test-šablon.

Ovaj prizor uglavnom se emitovao u trenucima kada je transmiter aktivan, ali ne emituje program. Dakle, u vreme kada je televizija imala „radno vreme” tj. nije emitovala program 24 časa, test-karte puštane su na početku i na kraju svakog emitovanja, a šare je uglavnom pratio i jednolični ton, mada su neke stanice koristile i uključenje u radio-signal ili neku instrumentalnu muziku.

Test-kartice stare su faktički koliko i televizija. Prvo su se koristile stvarne, fizičke kartice u koje bi se uperila kamera dok je kasnije korišćen već snimljen materijal.

Reč je o čisto tehničkoj stvari. Glavni cilj ovog prilično iritantnog prizora bila je kalibracija signala, tj. podešavanje kamera i prijemnika da pravilno prikazuju sliku. Kartice su omogućavale svima, i gledaocima i TV stanicama, da podese svoju opremu kako bi dobili optimalan kvalitet slike.

Samim tim, ništa na test-karticama nije bilo slučajno tu. Krug je korišćen zbog podešavanja linearnosti u doba dok su se u televizorima koristile katodne cevi. Dok su prijemnici bili crno-beli, korišćeni su šabloni sa nijansama bele i crne, a sa kolornom televizijom stigao je i set šara, tzv. SMPTE trake u različitim bojama. Raspored boja uvek je bio isti i to redom, sa leve na desnu stranu – bela, žuta, cijan (zelenkasto plava), zelena, magenta (crvenkasto-ljubičasta), crvena i plava. Uz te boje, na test-karticama su se nalazile i različite nijanse crne koje su omogućavale da se jačina svetla i kontrast na ekranima podese što bolje.

Najpoznatiju test-kartu napravila je 1966. godine kompanija „Filips“. Sadržaj i formu šablona osmislio je inženjer Fin Hendil uz pomoć kolege Erika Helmera Nilsena. Šablon je nazvan „Filips PM5544“ i korišćen u Velikoj Britaniji, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, na Filipinima, u Mjanmaru, Južnoj Koreji, Tajvanu, Japanu, Australiji, Španiji… a i mi ga se dobro sećamo, piše Istorijski zabavnik.

Nekada uobičajen prizor, test-kartice se danas retko viđaju izvan televizijskih studija, postprodukcije i distributivnih objekata. Više nemaju za cilj da pomažu gledaocima u kalibraciji televizora pre svega zbog toga što savremenim TV prijemnicima nije potrebno skoro nikakvo podešavanje, a tome je doprineo i digitalni signal.

Takođe, većina televizijskih stanica program sada emituje non-stop 24/7 pa nema ni onog simboličnog „početka i kraja” svakog radnog dana.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici ,Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.