Kršenjem nekoliko zakona toplane sebi bezbeđuju stabilan prihod i dobit, građani plaćaju grejanje iako ga NEMAJU

nov 07 2019 /

Kršenjem nekoliko zakona toplana sebi obezbedila stabilan prihod i dobit, građani plaćaju grejanje iako ga NEMAJU

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva kaže da je svaka toplana u Srbiji u smislu isporuke tog načina grejanja, monopolista.

“Zakonom je zabranjeno korišćenje monopolskog položaja i za to su predviđane drakonske kazne. Zakonom o komunalnim delatnostima je u ovoj oblasti čak predviđena konkurencija, koje nema ni u jednoj opštini”, kaže Gavrilović na pitanje kakva prava potrošači toplotne energije imaju ukoliko nisu zadovoljni isporučenom uslugom.

Ističe da je Zakonom o zaštiti potrošača predviđeno da potrošači plaćaju uslugu onoliko koliko je koriste, odnosno troše.

Da se poštuje zakon,…

“Dakle, kada bi se poštovao samo Zakon o zaštiti potrošača koji je krovni zakon u ovoj oblasti i koji predviđa prava potrošača koja se ne mogu umanjiti drugim aktima, jasno je da bi se grejanje plaćalo samo u skladu sa potrošenim, pa bi interes toplane bio da grejanje uključi čim krenu potrebe za tim, tj. u situaciji kada grejanja nema, zarada toplane bi bila nula dinara”.

Ovako, dodaje Gavrilović, kršenjem nekoliko zakona toplana je sebi obezbedila stabilan prihod i dobit koja se meri milijardama dinara, a za kvalitet usluge i da li je uopšte pruža, ne mora da brine. Naprotiv. U ovakvom sistemu nezakonite naplate grejanja, toplani odgovara da što duže ne radi.

S druge strane, iako uslugu ne pruža, toplana istu naplaćuje tokom cele godine, a potrošača koji želi da istu u potpunosti otkaže, kažnjava tzv. pasivnim grejanjem, tj. računom koji predstavlja 20-30 odsto pune cene, jer potrošača tobož greju zidovi komšije. Ili im se naplaćuju penali za isključivanje sa mreže, pa čak postoje primeri da im se to uopšte ne dozvoljava.

“Toplana je jedan od retkih isporučioca usluge kom potrošač ne može da kaže da više ne želi njenu uslugu, već MORA da je ima, ili bar MORA da je plaća, čak i kad je nema. Na taj način se potrošači drže zaključani u ugovorima te ne čude dobiti toplane od nekoliko milijardi dinara”, ističe on.

Na pitanje šta nezadovoljni potrošači mogu da učine u tom slučaju kršenja zakona, Gavrilović odgovara – skoro ništa.

“Osim da se kroz veliki pritisak javnosti na ovaj ogroman problem koji pogađa desetine hiljada ljudi širom Srbije, promeni dosadašnja politika toplana, tj. lokalnih samouprava kao njihovih osnivača, i obračun cene grejanja uvede u zakonske okvire. Samo taj potez bi naterao toplanu da svoj posao obavlja savesno, jer bi tada naplata zavisila od isporučene usluge i njenog kvaliteta. Ovako, interes toplane da isporuči grejanje je potpuno suprotan interesu potrošača da dobije ono što je platio”, navodi Gavrilović.