Izmene Krivičnog zakonika, doživotni zatvor kao kazna od 1. decembra

nov 30 2019 /

Izmene Krivičnog zakonika, doživotni zatvor kao kazna od 1. decembra

Na pravnu snagu od sutra stapaju izmene Krivičnog zakonika kojima je, izmedju ostalih rešenja, uvedena  i doživotna kazna zatvora, tako da za nju, kod najtežih krivičnih dela, nije predvidjena mogućnost uslovnog otpusta.

Uvodjenju kazne doživotnog zatvora prethodila je peticija s oko 160.000 potpisa, pokrenuta posle ubistva devojčice Tijane Jurić, pa je ova izmena  u javnosti poznata i kao Tijanin zakon.

Doživotni zatvor zamenjuje kaznu od trideset do četrdeset godina zatvora kod svih krivičnih dela kod kojih je do sad bila propisana, ali je nije moguće izreći osobama koje u trenutku kada su počinile krivično delo nisu napunile 21 godinu.

Za osudjene na doživotni zatvor moguć je uslovni otpust  posle izdržanih 27 godina, ali nije predvidjen i najteža krivična dela kao što je ubistvo deteta, trudnice, silovanje deteta.                  

Krivična dela za koja je moguće izreći doživotni zatvor ne zastarevaju, što je do sad važilo za ratne zločine i druga krivična dela u skladu sa ratifikovanim medjunarodnim ugovorima.

Zbog kazne doživotnog zatvora bez mogućeg uslovnog otpusta, Fond za humanitarno pravo podneo je inicijativu Ustavnom sudu da ispita ustavnost takve zakonske odredbe.

Pre usvajanja ove odredbe, više univerzitetskih profesora, advokata i nevladinih organizacija potpisali su, u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava, peticiju, tvrdeći da je to protivno Ustavu i medjunarodnim konvencijama.

Skupštinsku raspravu o predloženim izmenama Krivičnog zakonika, vladajuća koalicija je iskoristila za napad na sudiju Apelacinog suda Miodraga Majića, poznatog po kritikama odnosa izvrše vlasti prema pravosudju.

U Krivičnom zakoniku uvedeno je i niz drugih izmena. Na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova predvidjeno je i strožije kažnjavanje za ponovno izvršenje nekog krivičnog dela, dok je na inicijativu Ministarstva zdravlja dopunjeno kažnjavanje za dilovanje droge.

Predvidjeno je i krivično delo pripremanje ubistva, da bi se, kako je objašnjeno, omogućilo efikasnije kažnjavanje kriminalaca,  a deo stručne javnosti ocenio je da treba biti oprezan kod primene te odredbe.

Takodje, predvidjeno je i novo krivično delo – napad na advokata.

Izmene Krivičnog zakonika će se odnositi na krivična dela počinjena posle 1. decembra, jer zakoni ne važe retroaktivno.

Stručna javnost je napomenula da se kriminalitet na suzbija propisivanjem oštrijih kazni već izvesnošću da će počinilac biti otkriven i procesuiran.

(Beta)