Imaju li kakvu vezu dve udaljene reke, Bojana u Crnoj Gori i Tamiš u Srbiji? Nisu u istoj državi, niti su istog sliva, ali vezuju ih vekovi, XIV nasuprot XXI; nakon sedam vekova suština je i dalje ista.
Sve što smo danju proveravali i u predmet uzidali, to je vila političke korupcije po noći rušila i na početak nas vraćala. Savremena vila – Vedeta, mnogo je brža. Koliko joj danas treba da poruši ono što smo mukom gradili?
U proleće 2011. nakon iscrpne povremeno žučne diskusije napokon je dogovoreno hapšenje jednog vrlo značajnog osumnjičenog. Koleginica i ja izlazimo sa konsultacija, zadovoljni smo, pravda će se ostvariti, teško, ali eto ipak hoće. Do tada bio sam jako sumnjičav. Preispitujem sam sebe, kritikujem se: – Zašto sam sumnjao u dobre namere rukovodilaca? – Sam sebi kažem: – Pravi si policajac, svi su ti sumnjivi, vidiš da nisi bio u pravu, vidiš da rukovodioci ne štite kriminalce. – Samog sebe još bih prekorevao, srećom izmišljeni su mobilni telefoni. Već na parkingu stiže me telefonski poziv. Saopštava mi se kratka odluka:
- Nema hapšenja!
Da li to dobro čujem? Da, dobro čujem. Da li je šala? Ne, šala nije. Da li sam iznenađen? Ne, nisam, jer da jesam čudio bih se promeni odluke o hapšenju, pitao bih o razlozima. A to ne smem da pitam, posebno ne u trenutku kada je zlo direktno reklo ne. Jasno je da smo u funkciji političke korupcije i da ne smem da kažem ni jednu jedinu suvišnu reč. Sve što mogu je da se pravim kao da je sve u redu. Mada sam u tome bio najlošiji, tu ulogu nisam želeo da odglumim po volji režisera.
- Šta radimo dalje? – oprezno pitam jer znam da ne smem da pitam.
- Za dalje videćemo – kratko rečeno, što znači: ne pitaj više ništa, vidiš da je đavo odneo šalu.
Razgovor u trajanju od desetak sekundi je završen. Pitam se da li smo satima mlatili praznu slamu na konsultacijama? Eh, da je prvi ili bar poslednji put. Šta se desilo da tužilac za samo par minuta svoje mišljenje okrene naopačke? Zaslugu za to opet dobija mobilni. Njime je ostvarena brza komunikacija na relaciji tužilac – Viši Organ. Kako li se samo frapirao gospodin Viši!
- Šta kažeš? Da hapsite! – nije mogao ušima da veruje Viši. Verovatno je dalje podsećao i kritikovao – pa on može sve nas da smeni, on i njegovi su nas postavili, a vi bi da ih hapsite, dal’ ste normalni?
Meni je ovakva verzija događaja koji je ukinuo odluku o hapšenju, vrlo verovatna. Moguća je i verzija sa više lepih manira:
- Izvinjavam vam se uvaženi tužioče, ali zbog velikog uticaja političke korupcije na nas Više Organe, nisam u mogućnosti da vam dozvolim primenu zakona i planirano pritvaranje osumnjičenog, jer zakon u ovom slučaju nije primenjiv. Molim vas da ubuduće u ovom predmetu ne izlazite sa sličnom primenom zakona, već da sve to umirite, kako se vrh političke korupcije ne bi nepotrebno uznemiravao. Podsećam vas da uživaju politički imunitet, što vam je, nadam se, poznato, te vas molim da se vladate u skladu sa tim vanpravnim institutom.
Šta smo radili ovo grdno vreme, čemu provere, čemu dokazi prikupljeni, čemu konsultacije? Samo pravimo probleme jedni drugima i sami sebi. Sa druge strane živahna politička korupcija pokušava da iznađe što bezbolnije rešenje za potencijalne osumnjičene. Pitam se, ako se opstrukcija poveća da li će se bezbolno rešenje tražiti i za nas, da li ćemo mi biti u problemu? U takvim situacijama nije se vodila briga o policijskim službenicima, njima tj. nama kako bude, više ili manje bolno. Pitanje je samo koliko ko bude želeo da ga to boli, toliko će ga i boleti.
Kada smo skupili poslednje atome snage i mrvice nepogaženog zakona, trebalo je predmet okončati. U tom cilju, prema značajnom osumnjičenom dogovorena je povlašćena procedura, biće pozvan u svojstvu osumnjičenog, ali će mu prijava biti podneta u tzv. redovnoj proceduri, bez pritvora. U takav dogovor ne verujemo, sigurni smo da će predmet biti ubijen. Ubrzo stiže potvrda, dogovor se opet menja, traži se samo davanje izjave u svojstvu građana, od krivične prijave nema ništa. Ali ni tu nije kraj dodvoravanju političkoj korupciji. Dan pre nego što je trebalo da dođe već pozvani potencijalno osumnjičeni, šta mislite kakva je konačna odluka? Ako mislite da smo lice opet pozvali i rekli da neće davati izjavu nu u kom svojstvu, čak da ne treba ni da dolazi onda ste u pravu!
Bila je to apsolutna pobeda jedne i isto takav poraz druge strane pravde.
U takvoj atmosferi vrše se sporadične provere, sve je više sumnji o kojima se ne priča. Ako je o nekima i bilo razgovora jedna je tema o kojoj se nikako ne priča – JP. Njega spomenuti čista je jeres. Važno je samo sačuvati sebe, svoj položaj i privilegije; ko može i da profitira iz svega toga. Realno, tužilac je svuda sa nama, o detaljima predmeta zna skoro isto kao mi, ali zna puno više zakulisnog. Čudan je i zagonetan tužilački pogled na političku korupciju bio, možda su se i u oči gledali, ako jesu nadam se da je to prošlost, nadam se. Naši rukovodici ništa ne zaostaju u gledanju oči u oči sa političkom korupcijom, ali ne sa aspekta svojih službenih ovlašćenja već koketirajući sa njom stavljaju joj se u funkciju. Zauzvrat... dobijaju li nešto zauzvrat? Da li je uopšte moguće da se iko stavi tek tako u funkciju političke korupcije bez nekog svog sitnog ili krupnog interesa?
(nastaviće se..)
