Proleće 2011. nosi sa sobom skretanje predmeta u mirne vode i vršenje nekih skoro beznačajnih provera. Čisto da se nešto radi, a da se ništa ne uradi.
U tom cilju dogovara se obična, gotovo simbolična provera u Ministarstvu poljoprivrede. Mala formalna provera nenadano je dignuta na ministarski nivo; u sedištu Ministarstva u Nemanjinoj ulici lično je on ispratio. Čim je iz kancelarije u kojoj su bili operativci izašao, nekog je pozvao, taj nekog trećeg ... Kako znam da je ministar nekoga zvao tim povodom? Saznaćete to i Vi. Ipak pre odgovora uvodno pitanje: znate koliko je vremena potrebno da politička korupcija od samog vrha dospe kroz dubinu celog društvenog tkiva do njegovog elementarnog činioca – policijskog inspektora? Da li se vreme reakcije političke korupcije meri, danima ili možda satima? Saznaćemo i to, ubrzo.
Napokon priča dobija i međunarodnu dimenziju. U senci bitke koju vodimo sa političkom korupcijom, odigrao se jedan mali dvoboj u kome je učestvovala slovenačka teorija integriteta protiv srpskog inegriteta u praksi. Ko je pobedio, zar se to uopšte pita? Naravno mi, naš srpski integritet u praksi, razbucali smo slovenačku teoriju, ali dostojanstveno. O čemu se radi? Bio sam na seminaru koji je obrađivao aktuelnu temu – integritet u policiji. Predavanje je u toku, ali moj službeni telefon morao je uvek da bude dostupan. Kada je zavibrirao, diskretno pogledam, na ekranu piše: MUP načelnik. Na taj poziv moram odmah da se javim, nepisano je to pravilo. Iako je malo nepristojno, brzo izlazim iz prostorije naočigled ne jednog, nego celog tima predavača – kolega iz MUP-a Slovenije. Najbolje je samo da što brže i tiše izađem, šta će ino kolege misliti, to je nebitno. Znaju oni jako dobro kakvi smo, zato su i došli. Javljam se na telefon, sa druge strane, bez suvišnih reči, samo pitanje:
- Šefe ko ti je bio u Ministarstvu poljoprivrede? – kratko, jasno, direktno pitanje, doduše blagog tona, ali sama činjenica da načelnik nešto pita stvara utisak prekora.
- Načelniče ja sam u Vrnjačkoj Banji, na seminaru. Znate ko je sve uključen u predmet, znate da je u PU Pančevo u predmet uključen načelnik. Ali nema ko drugi da bude nego Alfa tim. Odmah ih zovem i javljam.
- Odmah i da javiš – načelnik iz MUP-a ističe svoju naredbu.
Nije bilo potrebe da mi se to kaže, jer mi je jasno da zaista odmah moram da imam potpunu informaciju. Istog trenutka pozivam najboljeg operativca, pitam ga:
- Bio si u Ministarstvu poljoprivrede, šta se desilo?
- Ne mogu da verujem, ne da sam bio, nego još smo tu, još iz zgrade nismo izašli – rezigniran je ali se neda iznenaditi, već takav alarm prihvata sa šalom – pa kako to da tako brzo zovu? Naravno da svi znaju gde sam i šta proveravamo, ništa posebno, još smo im i dopis poslali, sve im je nacrtano. Ma nikakve provere, ništa se nije desilo, osim što je ministar lično, bez poziva pristupio u kancelariju u kojoj smo bili. Pitao šta radimo, čak se i našalio sa nama.
Ako je Vaš odgovor da se vreme reakcije političke korupcije meri danima, niste u pravu; meri satima, opet niste u pravu. Vreme reakcije srazmerno je moći koju ima – meri se sekundama! Šta li se tako veliko krije iza zloupotreba u prometu regresiranog đubriva kada je ministar uznemiren našim formalnim proverama? Bile su to apsolutno beznačajne u odnosu na provere koje će uslediti? U strahu su velike oči, njima tako velikim gledaće nas politička korupcija i u narednim godinama. Odgovor na pitanje, kako znam da je ministar tim povodom nekoga zvao, taj nekog drugog, a drugi trećeg, treći... mislim da je sada potpun i jasan.
Nakon odigrane nametnute uloge u praktičnom primeru negacije integriteta u policiji, vraćam se na svoje mesto. Kolege iz Slovenije praktično su nas uključivale u nastavu koja je organizovana putem radionica. Niste mogli biti pasivni. Nije to bilo (ne)slušanje dosadnih teorijskih predavanja kakvih su inače seminari prepuni. Sve teme su mi zanimljive, maksimalno se uključujem, osećam se kao riba u vodi. Ali trenutno mi je nelagodno, pitam se šta li kolege predavači misle o meni, zašto sam izlazio sa predavanja? Šta bi rekli da znaju kakav se događaj odigrao pre samo desetinu sekundi? Kako bi reagovali na taj negativni primer integriteta, da li bi bili razočarani, pa okončali seminar, ili bi ga oberučke prihvatili i svoj program obogatili? Da li je bolje da ino kolege misle da smo nekulturni ili korumpirani? Ja neću da o meni misle ni jedno ni drugo, jer nisam ni nekulturan ni korumpiran, niti smo svi takvi. Predavanje ide dalje ali nikako da se na njega koncentrišem, svaku reč koju predavači izgovore u mojim mislima potire malopređašnji primer integriteta.
- Poštovane kolege iz Slovenije, džaba Vi nas učite teoriji integriteta, kada je njegova negativna primena duboko u našu svest usađena, odomaćena kao normalna stvar. Nego dajte na nama da se primeni program seminara za narode sa nisko razvijenom svešću i visoko razvijenom korupcijom. Ovaj program namenjen za svesne narode neka malo sačeka, sto, dvesto godina, pa da probamo tada opet, sada neće ići. Džaba trošite vreme i pare na nas.
To nisam rekao, ali sam zapisao. Tek sam time oslobodio misli i koncentrisao se na predavanje. Ostali dani bili su sa više aspekata zanimljivi, ali osećaj uzaludnosti takve obuke nije me napustio. Ako nekome nije jasno – da bi ušli u EU, da bi na neki način postali njen normalni deo, treba da naučimo i da ne krademo, naročito ne sa tako značajnih funkcija kao što su ministarske i naročito ne podržavano od MUP-a.
(nastaviće se...)
