Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Osam godina od Briselskog sporazuma - ključna tačka i dalje mrtvo slovo - | K-013 Portal

Osam godina od Briselskog sporazuma - ključna tačka i dalje mrtvo slovo

briselski sporazum

Danas se navršava osam godina od Briselskog sporazuma, potpisanog uz posredstvo EU, a Srbi na Kosovu i Metohiji nisu dočekali Zajednicu srpskih opština koja je trebalo da im garantuje ovlašćenja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.

Predstavnici Beograda i Prištine su tog 19. aprila 2013. godine nakon šest meseci razgovora i 10 rundi pregovora potpisali sporazum u 15 tačaka od kojih se šest odnosi na ZSO, koja je bila "kičma" tog dokumenta, predstavljanog i kao veliki uspeh evropske diplomatije.

Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se na policiju, pravosuđe, lolalne izbore, energetiku, ... a one čije je sporovođenje zavisilo od Beograda, sprovedene su.

Velika očekivanja

Sporazum čiji su detalji usaglašeni 2015. potpisali su, uz posredovanje tadašnje šefice diplomatije EU Ketrin Ešton, tada glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači, koji je čak naglasio da dokument predstavlja "početak nove ere ere pomirenja".

Tog 19. aprila dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na KiM trebalo da donese zajednicu deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra.

ZSO je trebalo da ima i svog predsednika potpredsednika, skupštinu, Statut, zvanične simbole - grb i zastavu i da obuhvati Leposavić, Zvečan, Severnu Mitrovicu, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanica, Štrpce i Klokot.

Sama Ketrin Ešton je imala velika očekivanja od postignutog dogovora.

Ivica Dačić, u to vreme premijer, ocenio je tada da je to najviše što je u tom trenutku moglo da se ostvari.

Kosovski predsednik je kasnije govorio da Republike Srpske na Kosovu neće biti, a ne tako davno i to da novom premijeru Avdulahu Hotiju treba zabraniti da na tu temu razgovara.

Blokada u obliku taksi

Priština je u novembru 2018. godine na robu iz centralne Srbije uvela takse, što je blokiralo dijalog, a pre toga ključni deo sporazuma, ZSO, našao se i pred Ustavnim sudom Kosova.

Zajednica srpskih opština nije formirana, dijalog je i dalje u zastoju, u rešavanje problema uključile su se SAD i njihov specijalni izaslanik Ričard Grenel, potpisan je i Vašingtonski sporazum.

U međuvremenu dvadesetak zemalja povuklo je odluku o priznanju nezavisnost Kosova.

EU je pre nešto više od godinu dana imenovala Miroslava Lajčaka umesto Federike Mogerini (koja je pre toga zamenila Ketrin Ešton) na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu.

Obesmišljeni dijalog

Dijalog je u zastoju. Odložila ga je pandemija, izbori na KiM, "odlazak" dela prištinskih zvaničnika u Hag i česte promene na čelu kosovskih institucija .

Srbija na svakom mestu u svetu ponavlja da je spremna na dijalog a od nove predsednice, koja će biti i deo pregovaračkog tima - Vjose Osmani, i pored opomena iz međunarodne zajednice da dijalog mora biti prioritet, pre par dana moglo se čuti da Priština prvo želi da obezbedi vakcine za sve građane pa da se vrati na dijalog.

Prema ocenama bivšeg direktora Kancelarije za KiM, sada ambasadora u Vašingtonu Marka Đurića, Priština je svojim stavom obesmislila dijalog i izgubila kredibilitet i u očima onih od kojih je dobijala blanko podršku.

Ambasada SAD: Podržavamo punu primenu Briselskog sporazuma

Sjedinjene Američke Države podržavaju punu primenu Briselskog sporazuma i povratak dijalogu koji je predvođen Evropskom Unijom, ali i dele nezadovoljstvo ljudi širom regiona što tu nema napretka, rečeno je Tanjugu u Ambasadi SAD.

Iz Ambasade SAD, povodom osam godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, za Tanjug dodaju, da "odugovlačenje iz prošlosti ne treba da bude izgovor za izostanak napretka danas".

"Ima naznaka da nada postoji – Beograd i Priština postigli su brojne sporazume i time smanjili napetosti a uvećali saradnju uključujući i u odgovoru na pandemiju", navode iz Ambasade SAD u Beogradu.

Podsećaju da su se vodeći privrednici, zajedno sa privrednim komorama, pojavili kao najjači zagovornici važnosti normalizacije odnosa zarad privrednog rasta.

Predstavnici Beograda i Prištine, Ivica Dačić i Hašim Tači, potpisali su 219. aprila 2013. godine Briselski sporazum koji je bio rezultat deset rundi pregovora koji su se vodili šest meseci .

Dokument sadrži 15 tačaka od kojih se šest odnosi na najvažniji deo - Zajednicu srpskih opština, koja ni danas, 2.921 dan kasnije nije formirana.

Zajednica je trebalo da ima ovlašćenja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.

(Tanjug)



Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici ,Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.