Vaterpolista Srbije Strahinja Rašović rekao je da mu je drago što je sa najjačim nacionalnim timom odigrao njihovo poslednje takmičenje i svoje prve Olimpijske igre.
"Isplatilo se dugo čekanje, ali nije bilo nimalo lako. Ispred sebe sam imao najveće šampione i u bazenu i van njega, bio sam svestan sa kim treniram i čekao sam svoju šansu.Na kraju sam je dočekao i izuzetno mi je drago što sam baš sa tim šampionima odigrao njihovo poslednje takmičenje i moje prve Olimpijske igre", rekao je Rašović za sajt svog bivšeg kluba Radničkog iz Kragujevca.
Igrač Novog Beograda, posle odlične sezone sa Radničkim u 29. godini dobio je priliku da sa seniorskom reprezentacijom u najjačem sastavu ode na veliko takmičenje, a debitantski nastup za OI završio je sa zlatnom medaljom.
"Već osam godina sam sa njima trenirao i želeo sam da odigramo jedno veliko takmičenje pre nego što se povuku. Hvala svima što su mi to omogućili", rekao je Rašović.
U Tokiju mu se ispunio dečački san i stigla nagrada za predan rad i veliko strpljenje.
"Od momenta kada sam saznao da idem u Tokio, do samog ulaska u selo sam uživao, dok je drugi deo mene bio pod stresom. Mešala su se osećanja tokom samog takmičenja, ali je na kraju preovladao ponos, jer je osvajanje olimpijskog zlata stvar za večnost. Za jednog sportistu ne postoji veći uspeh od olimpijske medalje", kazao je Rašović.
On je dodao je da mu je sezona u Radničkom umnogome pomogla da konačno dođe do A tima.
"Došao sam u Kragujevac jer želim da se zahvalim mojim bivšim saigračima, treneru Urošu Stevanoviću i Jugoslavu Vasoviću što su me primili u Radnički u trenutku kada sam ostao bez kluba u Mađarskoj i celoj toj teškoj situaciji tokom korone. Oni su deo mog zlata, jer smatram da je sve ovo bio jedan put i da su za krajnji uspeh zaslužni svi ljudi koji su se na njemu našli", zaključio je on.
