Poslanici su danas u skupštini nastavili raspravu o amandmanima o Predlogu izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a na temu da li se izvršitelji bogate na nesreći dužnika ili doprinose budžetu Srbije.Ministarka pravde
Nela Kuburović je rekla da su izvršitelji za šest meseci ove godine u budžet Srbije na ime PDV-a uplatili blizu milijardu dinara i istakla da država sada ima veća primanja nego kada je to radio sud.
Kuburović je rekla da su javni izvršitelji uvedeni upravo zato što je država bila na gubitku.
"Bilo je na stotine presuda Evropskog suda za ljudska prava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i zbog neostvarenog izvršenja, pa se godišnje plaćalo nekoliko milijardi dinara samo na račun toga, jer nije bio efikasan sistem izvršenja", naglasila je Kuburović.
Kako je navela, gotovo 2.000 ljudi zaposleno je u izvršiteljskim kancelarijama i to su uglavnom pravnici, a izvršitelji, dodala je, plaćaju doprinose za ta lica, koja primaju uredno platu, a plaćaju i PDV za naknade koje ostvare.
U tom je kontekstu postavila pitanje da li neko misli da postupak izvršenja treba da se sprovodi besplatno.
"Podsetiću vas, da je dužnik izvršio svoju obavezu dobrovoljno do troškova postupka ne bi ni došlo. Sam je prouzrokovao sve troškove koji su nastali, pa da li mislite da poverilac sam treba da snosi troškove izvršnog postupka", upitala je Kuburović.
Odgovorio je Aleksandar Šešelj (SRS) navodeći da on ne smatra da izvršni postupak treba da bude besplatan, ali da treba da ga sprovode sudovi.
"Ne treba izvršni postupak da bude besplatan već da se naplati razumno, država se od 2011. odrekla tog profita koji je mogao da bude na osnovu izvršenja, jer je dala nekom privatnim licu da to radi i da iz toga izvlači ekstraprofit i bogati se na izvršnom postupku", rekao je Šešelj te dodao da bez obzira o kakvim je dugovanjima reč građanska i ljudska prava dužnika praktično ne postoje, ali je zato važno da se što više naplati.
Rekao je i da se izvršitelji naplaćuju na ime "nenormalnih troškova" zbog toga što "sudovi navodno to ne rade dobro".
"Neko se bogati na nesreći dužnika, a to nije poverilac već treće lice - javni izvršitelj. A problem je mogao da se reši na primer većim zapošljavanjem izvršitelja koji bi to radili u okviru sudova i podizanjem njihovih plata, a ne da se ide linijom manjeg otpora", zaključio je.
Sednicom predsedava potpredsednik parlamenta Đorđe Milićević., a na Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju podneto su 132 amandmana od kojih su vlada i nadležni odbor prihvatili šest.
Ključna novina je što se na ime komunalnog duga manjeg od 5.000 evra dužniku ne može oduzeti stan ili kuća, a kupci oduzetih stanova ne mogu biti javni izvršitelji.
