Najave koje dolaze iz samog vrha vlasti da bi cenzus za predstojeće parlamentarne i lokalne izbore mogao da bude spušten sa pet na tri odsto, nisu u dobroj praksi izbornog zakonodavstva, ocenio je u izjavi za N1 politikolog Vladimir Goati.
”Bez obzira na to da li je izborni prag tri ili pet odsto, reč je o bitnom elementu izbornog sistema, koji ne može jednostrano da se menja tri-četiri meseca pred održavanje izbora. Takva odluka bila bi praktično nametnuta, jer o tome prethodno nije bilo nikakve rasprave”, objasnio je profesor Goati, dodajući da su nedavne izmene tri zakona koji se tiču izborne materije donete sporazumno, što se, kako kaže, može tolerisati.
Prema njegovim rečima, u međunarodnom pravu koje se tiče izbora, pravilo je da se suštinske odluke poput određivanja cenzusa ne donose u izbornoj godini bez šireg sporazuma političkih aktera.
Da bi takva promena u izbornom zakonu tri ili četiri meseca pred glasanje bila presedan tvrdi i Bojan Klačar iz Cesida, koji je u izjavi za N1 istakao da se smanjenjem cenzusa zalazi u neku vrstu pravne nesigurnosti i nepotrebne promene pravila igre uoči glasanja.
"Legitimno je razgovarati o cenzusu i ne postoji pravilo da je cenzus od pet odsto bolji od cenzusa od tri, ali nije prethodila analiza, ne znamo šta je motiv koji je podstakao predsednika da izađe s tom idejom. Ako se rešava problem pluralizma u parlamentu, to nije probnlem, videćemo da u parlamentu imamo više od deset stranaka, sada mislim da ih ima 15. Nedostaje analiza, menjaju se pravila igre i unosi se neka vrsta nesigurnosti. Neće svim akterima biti ista pravila, jer možda imate neke stranke koje su pravile strategiju na pet odsto i da su bespotrebno trošile sredstva", naveo je Goati.
(N1)
