Medjunarodni ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević izjavio je danas da važeći Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji isključuje rad na razvoju nuklerane energije.
Kovačević je agenciji Beta kazao da zakon onemogućava donošenje investicionih odluka, izrade investicionih programa i tehničke dokumentacije za izgradnju nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane.
„Razlozi za donošenje tog Zakona nisu nestali, a njegovo dejstvo je produžavano u više navrata tokom različitih političkih promena od 1989. godine do danas“, rekao je ekspert.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno da razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji i da o tome već pregovara sa ruskom korporacijom Rosatom.
Ruski mediji su izvestili da bi za Beograd, čiji je spoljni dug blizu 36 milijardi dolara, „izgradnja nuklearne elektrane mogla da bude kap koja će potopiti državni budžet“.
Kovačević ističe da „na žalost, ili na sreću“ institucionalne, ekonomske, tehničke i profesionalne okolnosti ograničavaju slobodu donošenja političkih odluka u ovoj oblasti.
„Za razvoj nuklerane energetike je neophodna i sveobuhvatna medjunarodna saradnja. Čak ni najveće zemlje nisu u stanju da same razvijaju ovu oblast energetike tako da su svi uključeni u različite oblike medjunarodne saradnje. To zahteva robusne domaće profesionalne institucije koje mogu da učestvuju u takvoj saradnji“, objasnio je ekspert za energetiku.
Po njegovim rečima, sporovi izmedju Hrvatske i Slovenije u vezi korišćenja nuklearne elektrane koja je izgradjena zajedničkim sredstvima na teritoriji Slovenije, dok je Hrvatska veoma zavisna od uvoza energije, upućuju da takav vid saradnje nema očekivane efekte za sigurnost snabdevanja.
„Nuklearna energija nije zamena za energiju uglja već mogući nastavak razvoja efikasnog i održivog energetskog sistema. Način korišćenja uglja u Srbiji veoma ograničava prilike za medjunarodnu saradnju, izmedju ostalog, i u oblasti nuklearne energije. Drugim rečima, potrebno je da se efikasni i potpuno održivi energetski sistem uspostavi pa tek zatim sagledati prilike za razvoj nuklerane energetike“, naglasio je Kovačević.
Naveo je da je upotreba energije u Srbiji vrlo skromna i da se koristi samo malo više od polovine energije po stanovniku koliko troše razvijene zemlje i malo više od svetskog proseka.
„Pored toga, gustina stanovništva po jedinici teritorije je mala za evropske prilike. Više od polovine energije potroši stanovništvo na vrlo neefiksan način. Raspoloživi resursi obnovljih izvora energije u Srbiji omogućili bi da se zaposlenost i nacionalni proizvod Srbije udvostruče u periodu od 10-15 godina kada bi se upotrebi ovih resursa pristupilo efikasno. Ne samo da je valjano korišćenje ovih resursa ekonomski prioritet već je to i prethodni uslov za razmatranje korišćenja nuklearne energije“, ocenio je Kovačević.
Kazao je da u ovom trenutku stoje na raspolaganju procesi izrade Nacionalnog energetskog i klimatskog plana i Prostornog Plana koji treba da budu doneti tokom 2022. godine.
„Ova dva strateška dokumenta bi trebalo da omoguće brzo prevazilaženje zatečnog stanja u energetici, preuzimanje velikih medjunardonih obaveza u kontekstu klimatskih promena polovinom 2022. godine i potpuno novu poziciju za učešće u medjunarodnoj saradnji u oblasti energetike. S te pozicije bi možda bilo moguće razmotriti izmene važećeg Zakona“, zaključio je Aleksandar Kovačević.
