U Srbiji je prošle godine robu preko interneta kupovalo 1,8 miliona građana, što je 50 odsto više nego 2015. godine, javlja RTS.
Najviše se kupuju odeća i sportska oprema, dok se u svetu kupuju knjige, filmovi i video-igre. Novi Zakon o elektronskoj trgovini u primeni je od 30. jula ove godine i trebalo bi da obezbedi adekvatnu zaštitu i onima koji kupuju putem interneta.
Od pre nedelju dana donet je set novih zakona o trgovini koji su uskladili Srbiju sa evropskom direktivom i u digitalnoj sferi, ističe specijalista za zaštitu podataka o ličnosti i e-trgovinu Tijana Žunić Marić.
Novi Zakon o trgovini i Zakon o e-trgovini izjedančavaju zakonsku regulativu sa nečim što je postojalo u praksi.
"Elektronske prodavnice su sada zakonski prepoznate kategorije. Uvek je jedino sigurno kupovati od registrovanih elektronskih prodavnica. Registrovana elektronska prodavnica mora da bude pravno lice ili preduzetnik", rekla je Žunić Marićeva.
Na sajtu registrovanih e-prodavnica se mogu naći podaci kao što su imejl, broj telefona, PIB, matični broj, što su obavezni elementi. Neregistrovani trgovci ne ističu sve pomenute informacije, već samo podatke za kontakt.
"Ukoliko kupujete od neregistrovanog trgovca, vi sebe dovodite potencijalno u veliki problem. Onemogućavate sebi čitav set prava koje potrošač inače ima, npr. pravo na odustanak. Pravo na odustanak znači da, kada obavite kupovinu preko registrovanog trgovca u e-prodaji, imate 14 dana od dana kada ste primili robu da odustanete od kupovine bez bilo kakvog razloga i vama će se vratiti novac", naglašava Žunić Marićeva.
Neke prodavnice imaju i oznake poverenja, što znači da su one prošle određene testove o usklađenosti sa zakonom, zbog čega su kupci još sigurniji prilikom kupovine.
"U elektronskoj prodaji morate da date kupcima sve moguće informacije koje bi imao neko i kada uđe u maloprodaju. Veoma je važno da, kada ukupno sagledate sajt, ništa nije nameštano tako da kompromituje transparentnost koju morate da obezbedite potrošaču", kaže Žunić Marićeva.
Tržišni inspektori kao detektivi
Veliki problem u e-trgovini je inspekcijski nadzor, pre svega neregistrovanih trgovaca. Sada se u nova ovlašćenja inspekcije navodi i mogućnost "prikrivenog kupca" – inspektor ne mora da se predstavi i pokaže nalog prilikom kontrole, može da se predstavi kao kupac. Tako se prikupljaju određeni dokazi za pokretanje prekršajnih i drugih postupaka.
Još jedno novo ovlašćenje inspekcije je da vlasniku sajta može naložiti da određeni sadržaj, u šta spada prodaja robe na crno ili prodaja robe koja nije prošla sve neophodne kontrole (suplementi, lekovi, hrana), ukloni u roku od dva radna dana.
Neregularnosti u e-trgovini građani uvek mogu prijaviti tržišnoj inspekciji.
Novim zakonima je e-prodavnicama koje posluju u inostranstvu omogućeno da izražavaju cene u stranoj valuti, ali i obaveza da se izražavaju u dinarima.
"Elektronske prodavnice se ranije nisu dovoljno razlikovale od fizičke prodaje. Imali smo paradoks u zakonu, gde su minimalni tehnički uslovi, koji su bili obavezni za prodavnice u fizičkoj prodaji, morali biti obezbeđeni i u elektronskoj prodavnici, što je bilo apsurdno, zato što elektronska prodavnica ne mora da ima skladište, magacin", rekla je Žunić Marićeva.
Što se tiče reakcija trgovaca na nove zakone, Žunić Marićeva ističe da trgovce najviše brine novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji će početi da se primenjuje od 21. avgusta, jer su standardi izuzetno visoki.
E-trgovina u fokusu inspektora
Fokus prikrivene kupovine, koju omogućava novi Zakon o trgovini, upravo je na prodaji putem interneta odnosno preko društvenih mreža.
Ukoliko neko ostavi samo broj telefona, nemoguće je utvrditi o kome se radi ili mu uručiti nalog za inspekcijski nadzor.
"Znači, ovo je jedini način - da se on pozove telefonom, da se poruči roba ili da tržišni inspektor ode na adresu koja je ostavljena i da na taj način dokaže da se neko bavi nelegalnom trgovinom ili da ne izdaje fiskalni račun", objašnjava za RTS Željko Rakić, načelnik Odeljenja za trgovinu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Kazne za lica koja nisu registrovala e-trgovinu kreću se od 50.000 do 500.000 dinara.
(RTS)
