U Kontroli letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) vladaju nepotizam i negativna selekcija kadrova, gde neposredni rukovodioci, bez konkursa, postavljaju na visoke pozicije svoje najbliže rođake, prijatelje i kumove, tvrdi u razgovoru za N1 beogradski kontrolor letenja, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman.
On objašnjava da šema funkcioniše tako što direktor sektora predloži generalnom direktoru sebi bliskog čoveka kao najboljeg kandidata za određeno rukovodeće mesto, što je već godinama jedini način da se dođe do funkcije.
"Nepotizam vlada firmom najmanje dvadeset godina, koliko sam ja tamo zaposlen. Ogleda se u uskoj grupi ljudi koja je zadužena za veoma bitnu stvar, a to je školovanje kontrolora. Jedan od primera za to je bivši načelnik Službe za operativnu obuku Slavko Jovanović, koji je dvadeset godina bio zadužen za selekciju kontrolora. Zajedno sa grupom saradnika, koji su inače međusobno kumovi, odlučivao je o tome ko će od kontrolora nastaviti dalje školovanje, pa se jednom dogodilo da simulator prođe samo jedan od trideset kandidata. Nakon telefonskog poziva tadašnjeg generalnog direktora, ta grupa je počela da pušta sve kandidate, pa na ispitu više niko nije padao", ispričao je za N1 kontrolor letenja.
Sagovornik N1 otkriva da je Jovanović bio akter i poništenog konkursa za školovanje instruktora i instruktora-procenjivača, i to kao predsednik konkursne komisije.
Kako kaže, najsvežiji primer nepotizma u SMATSA predstavlja postavljanje sina direktora za bezbednost i kvalitet na veoma visoku poziciju koordinatora operativnih poslova za terminalnu i aerodromsku kontrolu letenja.
"Momak koji radarsku dozvolu ima tek pet godina postavljen je prošle godine na mesto za koje je po prirodi posla potrebno znatno više iskustva. Pritom, on je u svom napredovanju preskočio mnogo ljudi, zbog čega smo ga prozvali Sotomajor. Njegov otac rukovodi veoma važnom jedinicom, čiji je posao da vrši analizu događaja i daje sigurnosne preporuke. Zamislite sad koliko je on objektivan kad treba da radi analizu nekog događaja u kojem je učestvovao njegov sin", ističe kontrolor letenja s kojim surazgovarali novinari televizije N1.
On otkriva da u poslednje vreme sve češće dolazi do bezbednosnih propusta, navodeći da je odluka da se školuje i klasa samofinansirajućih studenata rezultirala ozbiljnim incidentima. Kako tvrdi, neki od momaka i devojaka koji su radili na tornju na surčinskom aerodromu ne ispunjavaju čak ni psihofizički minimum koji je potreban za posao kontrolora letenja, ali su potpisom tadašnjeg direktora, prema rečima našeg sagovornika, jednostavno bili ugurani u sistem.
On podseća i na tragediju iz 2015. godine, kada se u širem rejonu aerodroma "Nikola Tesla" srušio vojni helikopter, na povratku iz Raške, odakle je prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara. Tom prilikom poginulo je sedmoro ljudi, a u takvim slučajevima praksa je da se kontrolori koji su na smeni upućuju na razgovor sa psihologom ili psihijatrom zbog doživljenog stresa i da se na nekoliko dana upućuju na odmor. Sagovornik N1 kaže da su, mimo svih procedura i pravila, kontrolori letenja već sutradan ponovo radili, a razgovor sa stručnim licima obavili su tek četiri ili pet dana nakon nesreće.
Odgovarajući na pitanje da li su kontrolori letenja nekome prijavljivali slučajeve kršenja pravilnika i nezakonita postupanja neposrednih rukovodilaca, kontrolor s kojim su novinari N1 pričali kaže da oni koji o tome javno progovore rizikuju da ugroze svoju karijeru.
Kako tvrdi, manipuliše se i brojem zaposlenih u Kontroli letenja Srbije i Crne Gore, jer je, kaže, čak i na zahtev suda nemoguće doći u posed akta o sistematizaciji radnih mesta.
Tekst u celini pročitajte na sajtu N1.
