Bivši ministar prosvete Srđan Verbić smatra da veronauka ne bi trebalo da bude predmet u školama, jer je bila politička odluka da se ona, kao i građansko vaspitanje, uvedu u škole uredbom vlade 2001.
Dodaje da su oba predmeta ušla u škole kao program vlade, a ne prosvetnih institucija i "mi ne znamo kako izgleda verska nastava, jer mi nemamo nadzor, prosvetni savetnici ne ulaze u učionice, naši dokazi su anegdotalni", prenosi N1.
Veroučitelj Vuk Jovanović smatra da i veronauka i građansko vaspitanje treba da budu u školama, jer oni uče decu tome šta je odgovornost, pristojnost, suživot i tolerancija, cilj je da nauče decu da poštuju druge.
"Postavljanje pitanja, kapacitet da se čuju tuđi odgovori - to je ono što nude verska nastava i građansko vaspitanje, i to ne bi trebalo da se zanemari", kaže Jovanović.
Verbić navodi da niko ne može da proveri da li je nešto iz religije dobro prezentovano u školi i zato to ne bi trebalo da se radi u školi, već u crkvenim institucijama.
"U školi može jedino da bude predmet koji se bavi uopšteno religijama – kako funkcionišu i da bolje razumemo svet koji je očigledno mnogo vezan za religiju", ističe Verbić u gostovanju na N1.
On dodaje da "ima sjajnih veroučitelja koji odgovorno rade svoj posao, ali isto tako čujemo horor priče", podsetivši na slučaj koji se desio kada je on bio ministar prosvete, kada se pojavila vest da je jedan islamski veroučitelj iz Novog Pazara poginuo u Siriji, boreći se na strani Islamske države.
Navodi da je bio užasnut pomišlju da je on možda potpisao njegovo imenovanje, jer je sistem takav da eparhije sastavljaju liste veroučitelja, a objedinjena ide na Komisiju za versku nastavu i na kraju to dođe samo na potpis ministru, "dođu mu samo imena i gradovi odakle su – šta tu može da uradi ministar, da li je on u poziciji da proveri kandidate – nije".
Ukazuje da kada je veronauka 2001. uvedena u škole, "to je bila trgovina između tadašnje vlasti i crkve – mi uvodimo veronauku u škole, a crkva ćuti na određene poteze vlasti".
Jovanović tvrdi da nadzor postoji sve vreme, "kod mene je nekoliko puta dolazila komisija koju su slale škole", ali se slaže da ne postoji specifični prosvetni savetnik koji bi znao da proceni valjanost nastave. On dodaje da je u većini evropskih država verska nastava konfesionalna, kao i da ima ciljeva obrazovanja koje nijedan predmet osim verske nastave ne može u svom planu i programu da ponudi.
"Osnovne stvari su i da li smo dobri ljudi – ko će nas tome naučiti u školi", pita on.
Verbić ukazuje da nikada nismo imali analizu da li nam treba verska nastava, niti šta je urađeno u poslednjih 20 godina na časovima tog predmeta.
"Da li smo danas stvarno postali tolerantniji? Mnogi se ne bi složili", ocenjuje Verbić.
Navodi da je u početku bila ideja da postoji zajednički predmet – i građansko vaspitanje i veronauka, ali su u startu odvojene konfesije.
"Da ne merimo da li je porastao ili spušten nivo tolerancija, ali izvesno je da postoji segregacija u školama. Kako u školi može da se odvija bilo koji program koji podrazumeva toliki nivo diskriminacije", pita on.
Ipak, Jovanović smatra da nije dobro da se ignorišu različiti verski identiteti.
"Probali smo da ignorišemo verske identitete, misleći da ćemo tako da smanjimo podele, i to se katastrofalno završilo devedesetih", smatra on.
Optužio je Verbića da dok je bio ministar nije poradio na tome da status verskih nastavnika bude promenjen. Na pitanje zašto je problem status veroučitelja, kaže da je to "zato što svake godine dobijamo otkaz i svake godine se ponovo zapošljavamo.
"Ja radim 18 godina i ne mogu da dobijem kredit", dodao je on.
Verbić kaže da veroučitelj nema status nastavnika, "jer je u pitanju program koji nije smišljen u institucijama obrazovnog sistema".
"Mi ovde imamo program koji je nastao izvan obrazovnog sistema, a koji se plaća kroz obrazovni sistem, veroučitelje ne plaćaju verske zajednice, iako njihov program zahtevaju verske zajednice", pojašnjava Verbić.
Dodaje da su "škole kao protočni bojleri – dobiju novac od Vlade koji treba da se uplati kao plata veroučiteljima, a da se pri tom direktori škola tu ništa ne pitaju".
Navodi i da je u poslednjih 20 godina iz budžeta izdvojeno 500 miliona evra za veronauku, odnosno "za nešto što u startu nije osmišljeno kako treba i nije evaluirano kako treba".
