Zanimljivosti o Beogradu koje niste znali
zanimljivosti o beogradu, beograd, zanimljivosti

Zanimljivosti o Beogradu koje niste znali




montekristo 0507


Beograd je glavni grad Srbije i ujedno najveći grad naše države. Mnoge činjenice o Beogradu su poznate, ali ima i zanimljivosti o srpskoj prestonici za koje je malo ko čuo.

Beograd je grad sa dugom istorijom, tradicijom i kulturom i kao takav zaista je poseban kako na Balkanu, tako i u celoj Evropi. Grad koji leži na ušću Save u Dunav, grad koji vekovima brižljivo čuva ostatke civilizacija od praistorije do danas svakako zaslužuje važno mesto u srcima svakog od nas.

Za Beograd se zna da je prestonica zabave i noćnog života, da teži da postane jedan moderni turistički grad sa titulom najboljeg u jugoistočnoj Evropi. Kao mesto koje pruža puno mogućnosti za obrazovanje i zaposlenje, srpska prestonica privlači svake godine ne samo turiste nego i studente i mlade poslovne ljude. Veliki izbor stanova u Beogradu je na raspolaganju svima koji izaberu da se dosele i žive u ovom gradu i njegovim živopisnim kvartovima.

Ima Beograd i svojih mana, ali on njih pažljivo skriva od očiju drugih i deli samo sa svojim tihim prolaznicima i stanovnicima koji ga uvek i svuda u srcu nose, baš takvog nesavršeno savršenog!

Evo i nekih od zanimljivosti o Beogradu koje niste znali!

Beograd krije tajne duge preko 7000 godina – Beli feniks

Skoro na čitavoj teritoriji Beograda nalaženi su ostaci različitih civilizacija koje datiraju još iz doba praistorije. Posebno je zanimljiv podatak da je na mestu poznate palate Albanija pronađen skelet mamuta što nam jasno govori o postojanju života u Beogradu i pre nego smo svesni da je vreme postojalo.

Takođe, u starom delu grada svuda se može pronaći po neki ostatak iz doba Rimskog carstva, doba kada su Kelti živeli ovde, kao i nalazište iz neolitskog perioda Vinča te se Beograd sasvim opravdano smatra jednom od najstarijih metropola u Evropi.

Preko stotinu pećina, podzemnih tunela i kanala nalaze se ispod Beograda i u njima se mogu naći tragovi prošlih vremena i raznih plemena koja su živela na ovim prostorima.

Beograd je grad koji je rušen i obnavljan preko 44 puta. Učestvovao je u preko 110 ratova, bombardovan je nekoliko puta za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, te ponovo 1999. godine za vreme NATO bombardovanja  i uvek bi se poput feniksa izdigao iz pepela.

Zato je i dobio zasluženi nadimak Beli feniks.

Zašto je vrabac simbol Beograda?

Simbol Beograda nalazi se na njegovom grbu, ali  i u duši svakog beograđanina. Legenda u koju veruju skoro svi stari žitelji grada kaže ovako:

“U leto 1456. godine Turci počinju svoj pohod na severne delove naše zemlje i napadaju Smederevo koje je tada bilo prestonica i Beograd sa dosta janjičara i brojnom obučenom i snabdevenom vojskom.

Naspram Kalemegdanskih zidova sa druge strane Dunava Beogradu je pretila vojna sila sultana Mehmeta drugog. Naši preci nisu imali mnogo opcija, a ni vremena za razmišljanje te su se po hitnom postupku okupile tri grupe vojnika.

Jednu je predvodio Sibinjanin Janko, drugu despot Đurađ Branković, a treću krstaši. Bitka je trajala nekoliko dana i odnela mnogo života na obe strane.  Preokret se dogodio kada su janjičari uspeli da uđu preko zidina grada i poharaju ga. Vojska se tada rasula svuda po gradu i reke krvi, mrtva tela i drugi užasi danima su bili prizori od kojih se zaziralo na beogradskim ulicama.

Na sreću 22. jula Beograd je ipak isterao neprijatelja sa svojih ulica i oterao ga preko reke. Nakon ponovnog uspostavljanja reda na ulici su beograđani pronašli i malog vrapca probodenog sa tri strele.“

Od tada on smatra simbolom grada koji čuva svoju slobodu po svaku cenu i gde su i ljudi i životinje podjednako važni. Ovaj vrabac spasio je tri života žrtvujući sebe i stoga je najmanje što smo mogli da uradimo bilo da ga stavimo na grb i ponosito prikazujemo budućim pokolenjima.

Beograd je prvi imao kafanu

Kafana je oduvek bila mesto koje je veoma značajno za naš narod. Tu su se pisale pesme, rađale nove ljubavi, zaboravljale stare, azvijale vojne taktike i lečila duša. Stoga je kafana naš nacionalni ponos, ali ne samo zbog svog značaja već i zbog činjenice kada je nastala.

U XVI veku u Beogradu je otvorena prva Kafana, mnogo pre nego što je to bio slučaj u drugim evropskim prestonicama poput Rima, Londona ili Pariza. 1522. godine godinu dana nakon što su Turci osvojili Beograd, nedaleko od Kalemegdana otvorena je prva Kafana čak nekoliko godina pre bilo koje druge u svetu. Kafana se i tada zvala Znak pitanja, baš kao i danas.

Ona ponosno stoji čuvajući tajne istorije duge 500 godina baš preko puta konaka Knjeginje Ljubice i Saborne crkve u Beogradu. U Carigradu koji je tada bio neka vrsta centra sveta prva kafana otvorena je 1555. godine, čak 4 godine nakon naše kafane.

Beograd ima najlepše žene

Ovaj urbani mit je veoma dugo prisutan i o njegovoj verodostojnosti najbolje govore strani turisti koji posećuju Beograd. Naime, mnoštvo stranih turista je na različitim medijima i u raznim anketama ocenilo beogradske dame kao najlepše dame na svetu.

Beograd možda baš zbog svojih lepotica ima šarm kojem mnogi ne mogu odoleti. A kako i da nije grad najlepših žena kada njegovim ulicama svakodnevno šetaju zanosne lepotice iz svih krajeva naše zemlje.

Bićemo slobodni da pomenemo samo one poznatije javnosti kao što su Sloboda Mićalović – nedavno proglašena najlepšom prirodnom ženom na svetu, Jelena Tomašević, Nevena Božović, Tamara Dragićević, Marija Kilibarda, Milica Udovički, Lokica Stefanović, Jelena Žigon, Branka Katić i mnoge druge.

Inače srpske dame se po mišljenjima mnogih ubrajaju u najlepše žene sveta. One su uvek negovane, dostojanstvene i prirodne. Njihova kosa, koža i oči uvek imaju drugačiji sjaj i neku zagonetnu lepotu.  Znaju tajne koje se tiču nege i lepote poput kako sprečiti gubitak kose ili kako da vam koža bude uvek glatka i nežna.

No, te tajne ne moraju svi znati. Neka to ostane mali deo njihove čarolije i neodoljive lepote.

Najveći pravoslavni hram na svetu

Hram Svetog Save po kome se Beograd danas lako prepoznaje i koji se smatra jednim od simbola grada sa svojim veličanstvenim zlatnim krstom dugim 12 metara na vrhu i ukupnom visinom od čak 82 metra, predstavlja najveću sakralnu građevinu na Balkanu i jednu od najvećih na svetu.

Velelepni hram Svetog Save podignut je na Vračaru, na mestu gde su po predanjima nekada turci spalili mošti srpskog svetitelja od velikog značaja.

Trka formule u Beogradu

Jedina trka formule održana u Beogradu bila je 1939. godine za vreme Drugog svetskog rata kao iznenađenje kralju Petru I za rođendan.

 Trka se održala u 3. septembra 1939. godine oko Kalemegdana i bila je zaista poseban doživljaj uprkos činjenici da je II svetski rat bio već u punom jeku.

Pobednik nije predviđen za Kalemegdan

Čuveni spomenik rad Ivana Meštrovića sa početka XX veka kao spomenik u čast pobede u balkanskim ratovima i I svetskom ratu trebalo je prvobitno da bude postavljen na Terazijama.

Međutim, zbog nagog izgleda spomenika pobunile su se beogradske dame, te je spomenik naknadno postavljen na Kalemegdanu i to da gleda u pravcu Zemuna koji je bio austrougarski.

Danas je ovo delo Ivana Meštrovića još jedan od simbola Beograda kojim se Beograđani ponose.  Spomenik je visok 14 metara i predstavlja zaštitni znak Beograda i često prvi znak koji strani turisti primete kada posećuju srpsku prestonicu.

Rimski bunar krije horor priče

Rimski bunar nalazi se na Kalemegdanu, broji preko 200 stepenica i zbog velike vlage i male količine svetlosti unutar prostorija stvorili su se stalaktiti.

Mnoge legende i priče vezane su za Rimski bunar. Smatra se da je godinama služio kao mučilište za zatvorenike koji su svoja imena urezivali u zidove bunara.

Turski putnik iz 1660. godine Evlija Čelebija detaljno je opisao dešavanja koja su se dogodila 1494. godine. Naime, 37 mađarskih zaverenika plaćenika nameravalo je da pusti Turke u tvrđavu Kalemegdan i na taj način im preda Beograd.

Na njihovu nesreću njihov plan je otkriven na vreme i svih 37 zaverenika je konopcem spušteno u jamu Rimskog bunara. Ostavljeni su tako sve dok im glad nije pomutila razum, tada su im bačeni noževi da se između sebe pobiju.

Ova strašna priča govori o ceni izdaje, ali je verovatno služila i kao upozorenje za sve ostale kojima bi tako nešto palo na pamet.

Beograd je raskrsnica istoka i zapada oduvek, ali njegovom šarmu i njegovoj duši nijedan svetski putnik ipak nije uspeo da odoli. Ovo su bile neke od neispričanih i manje poznatih zanimljivosti o Beogradu, ipak Beograd će tek imati svoje tajne, a neke iz prošlosti još uvek čekaju da ih radoznali posetioci otkriju.


Šerujte ovu vest na vaše profile, unapred zahvalni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.


Napomena: Svi komentari koji budu kršili Uslove korićenja sajta neće biti objavljeni.

BESPLATNE ONLINE IGRICE

UKUS FEST 4. - 5. decembar u BIG PANČEVO

Školica sporta Fit Happy Kids

Praštanje uspeha, sportski magazin

pancevo city

PanPress

pancevox

pancevo jooble