fbpx
vajfertova pivara, abraham kepis, pancevo

Kako smo u Pančevu uspeli da propustimo priliku koja se pruža jednom u sto godina (VIDEO)

12. januara 1722. godine preduzimljivi čovek Abraham Kepiš dobio je od gubernatora Zemaljske administracije u Temišvaru koncesiju za „kuvanje piva“ u Pančevu. Taj datum uzima se kao dan kada je osnovana pivara u Pančevu, poznata kao stara Vajfertova pivara. Ujedno to je i najstariji industrijski objekat u Srbiji, naravno i spomenik kulture pod zaštitom države.

Tri stotine godina nakon Abrahama Kepiša, danas, 12. januara 2022. godine, dozvolite mi dame i gospodo, drage Pančevke i Pančevci da sebi dam slobodu i u ime svih nas koji za sramotu znamo, proglasim današnji dan - danom pančevačke sramote! Mogu da nam se po svojoj svesti priključe i drugi građani Srbije; ako žele i ako za sramotu znaju. Ako ne, podnećemo je mi celu sami.

Gospodski grad Pančevo i mi, njegovi žitelji, svakako za sramotu znamo. I ne do Bog da je zaboravimo. Jednako kao i što znamo za „izvinite“, „molim Vas“ i „žao mi je“. Verujem da smo spremni da je gospodski podnesemo, da se sa gorkom istinom pogledamo oči u oči, i da kažemo sami sebi: sram nas bilo što smo dozvolili da takva tradicija, takav objekat, takva prilika za pravu promociju našeg kosmopolitskog grada izostane ne samo danas, već svih ovih godina. Ne, nikako ne mislim samo na poslednje godine, iako je na njihovima plećima najveći i teret završnog udarca. Sve godine od kako je napravljena nova a napuštena stara pivara, imaju svoj deo sramote.

Da smo ljudi kakvi nismo

Da smo ljudi, kakvi nismo, danas bi kompleks stare Vajferove pivare bio revitalizovan i turizmu prilagođen; sa muzejem, galerijom, starim pivskim zanatima, sa zdravstveno – pivskim sadržajima i smeštajnim kapacitetima luks kategorije. Da smo ljudi, kakvi nismo, danas bi u našem gradu bila prava svetkovina tradicije, tolerancije i kulture, a što da ne i biznisa. Na okupu bi bili visoki predstavnici svih država sa kojima je naša pivara bila povezana. Izveštavali bi domaći i inostrani mediji. Mesecima unazad tražila bi se rezervacija mesta u pivnici, ulaznica za muzej i ulaznica za koncert. Pivo proizvedeno na zanatski način po starim Vajferovim recepturama koje je sačuvao pok. Braca Stojanović, prodavalo bi se na aukciji. Bilo bi tu i pivskih pereca, liciderskih srca i štrudli s makom. Da smo ljudi, kakvi nismo, bilo bi tu što-šta još dobroga.

O tome koliko smo novca izgubili svih ovih decenija mogu vrlo živopisno da nam posvedoče sve Pančevke i svi Pančevci koji su sveta videli. Ne žaleći svoje novce u tuđini ih ostavili ne bi li kupili ulaznicu za objekte slične, pa i mnogo manje vrednosti nego što je naša pivara. Koliko bi samo platežno sposobnih a nama prilično naklonjenih državljana nemačkog govornog područja, ovih decenija pohodilo našu pivaru. Treba li reći da smo ne samo obraz nego i grdne novce izgubili?

Divićemo se u inostranstvu staroj vodenici od desetak kvadrata, kupiti suvenire, fotografisati se i slike odmah na fb kačiti. Po povratku svima pričati kakvo smo čudo videli i kako to npr. Grci dobro rade. Pričao mi jedan davnaši posetilac stare pivare, da je u Španiji posetio staru kamenu prostoriju, ne više od dvajes kvadrata. To je bila uljara za masline, a sada je za turiste, jer prodaje ulje na kap. Al, kaže turista, nije mu žao bilo da plati. Da, u Španiji nam nije žao da novce potrošimo, još se i hvalimo kada nešto skupo platimo, jer znamo mi šta vredi.

Stara Vajfertova pivara nekada i sada #pancevo

Posted by K-013 Online on Tuesday, September 12, 2017

Inače, nemoj da neko pomisli da mi Pančevci nismo ponosni na uspehe naših sugrađana. Slavili smo, obeležavali, a i što je red, novčano darivali naše uspešne sportiste, umetnike, privrednike, naučnike i svetsku prvakinju Nađu Higl. Nadam se da nije emigrirala što nije kao Borković dobila milionče (evra) ili bar bazenče.

Dakle, znamo da cenimo uspehe i jubileje, novaca ne žalimo da damo. Pa zašto onda sve to ne primenismo i na Kepišu, Vajfertu, staroj pivari, tradiciji?

Priliku da obeležimo tri stotine godina pivare smo toliko dobro propustili, da smo se trudili ne bi to bolje učinili. Nego da vidimo šta nam je činiti kako ne bi smo propustili i priliku da obeležimo četiri stotina godina. Brzo će to.

Do tada, molimo za izvinjenje Abrahama Kepiša i Ignaca i Georga Vajferta.


Šerujte ovu vest na vaše profile, unapred zahvalni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.


Napomena: Svi komentari koji budu kršili Uslove korićenja sajta neće biti objavljeni.