Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Prvi simptomi infarkta javljaju se mesecima ranije: Obratite pažnju na ove znakove, posebno pušači - | K-013 Portal
infarkt, simptomi

Prvi simptomi infarkta javljaju se mesecima ranije: Obratite pažnju na ove znakove, posebno pušači



Početni znaci srčanih oboljenja manifestuju se kao stezanje u grudima i osećaj nedostatka daha nakon fizičkog napora ili nakon nadraženosti.

Ovo stanje se naziva angina pektoris i nije opasno po život. Bol povezan sa anginom pektoris može se povremeno javiti mesecima pre srčanog udara.

Arterijsko suženje

Obično traje do 10 minuta i prestaje u mirovanju. Iako nije hitno i opasno stanje, svakako se obratite lekaru, jer može biti znak sužavanja krvnih sudova, a rano otkrivanje tegobe može pomoći u prevenciji srčanog udara.

Najčešći uzrok suženja koronarnih arterija koje dovodi do srčanog udara je ateroskleroza, odnosno zadebljanje koje viri unutar krvnog suda.

Važno je znati da ovaj proces može početi rano, između 10. i 20. godine. Već između 20. i 30. jasno je izražen, ali ne ometa značajno protok krvi. Znaci i simptomi promena javljaju se najčešće između 40. i 50. godine, mada se mogu javiti i ranije.

Zato organizujte kvalitetnu ishranu sa niskim sadržajem zasićenih masti, trans masti, šećera i natrijuma (soli) i niskim glikemijskim indeksom. Jedite dosta voća i povrća, integralne žitarice bogate vlaknima, ribu (najbolje masnu ribu, najmanje dva puta nedeljno). Birajte nemasno belo meso i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti.

Organizujte svoje vreme tako da imate vremena za najmanje 15 minuta aerobnih vežbi dnevno, uz dodatnih 30 minuta hodanja. Pored toga, pokušajte da vežbate jogu, aerobik dva puta nedeljno ili izaberite sličnu aktivnost koja aktivira i jača mišiće celog tela. To može biti i ples. Deca treba da se kreću kroz igru i vežbanje najmanje sat vremena dnevno.

Najčešći faktor rizika za koronarnu bolest je pušenje cigareta (93,7 odsto), a više od 50 odsto pacijenata sa akutnim infarktom miokarda su pušači.

Opšti lekarski pregled

Raspitajte se o nasledstvu i proverite da li je neko u vašoj porodici imao kardiovaskularne probleme i da li imate bliske rođake koji su doživeli srčani udar ili umrli od posledica srčanog udara. Ako jeste, počnite sa redovnim sistematskim pregledima i pre, odnosno najmanje od 40. godine.

Kontrolišite krvni pritisak, nivo holesterola i šećera, kao i telesnu težinu i struk. Ovi faktori su među tri najčešća uzroka i simptoma kardiovaskularnih problema koje je važno držati pod kontrolom. Rizik je posebno izražen ako imate tendenciju nakupljanja masnih naslaga oko struka. Obim struka za muškarce ne bi trebalo da prelazi 102 centimetra, a za žene 88 centimetara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici ,Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.