--- title: "Gde idu istrošene baterije i sijalice iz Srbije?" description: "Pregorele sijalice i istrošene baterije u Srbiji najčešće završavaju u kantama za smeće, a potom na deponijama gde kroz zemljište i podzemne vode mogu da završe i u lancu ishrane" url: "https://k-013.com/srbija/gde-idu-istrosene-baterije-i-sijalice-iz-srbije" date: "2026-09-22T09:40:40+00:00" language: "sr-YU" --- Detalji Danas ![logo](https://k-013.com//templates/ja_magz_ii/images/logo.png) [SRBIJA](https://k-013.com/srbija) pre 4 godina Detalji # Gde idu istrošene baterije i sijalice iz Srbije? ![istrosene baterije, sijalice, srbija](https://k-013.com/images/2020MART/photo-1440595228939-3673bdb622b4.jpg "Unsplash") Pregorele sijalice i istrošene baterije u Srbiji najčešće završavaju u kantama za smeće, a potom na deponijama gde kroz zemljište i podzemne vode mogu da završe i u lancu ishrane. Manje od 10 odsto baterija i sijalica na godišnjem nivou bude adekvatno zbrinuto, tako da najveći deo ovog opasnog otpada dospe u prirodu gde oslobađa olovo, kadmijum, živu i druge veoma toksične materijale, piše Danas. [ ![BIG ŠOPIN DANI](https://k-013.com/images/big/BIG-PA_BIG-SOPING-DANI-_854x560.png#joomlaImage://local-images/big/BIG-PA_BIG-SOPING-DANI-_854x560.png?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/15 "BIG") [ ![LISAC SA SEVERA](https://k-013.com/images/banners/lisac854.jpg#joomlaImage://local-images/banners/lisac854.jpg?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/38 "LISAC SA SEVERA") [ ![Turistička agencija Continental travel](https://k-013.com/images/big/continentaltravel.jpg#joomlaImage://local-images/big/continentaltravel.jpg?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/35 "CONTINENTAL TRAVEL") [ ![VIRAL MUSIC RADIO](https://k-013.com/images/banners/viral_music_radio_com.jpg#joomlaImage://local-images/banners/viral_music_radio_com.jpg?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/29 "VIRAL MUSIC RADIO") - - Jedini reciklažni centar za sijalice u Srbiji kompanije Božić i sinovi godišnje preradi do 100 tona odnosno tek pet odsto količina plasiranih na tržište. S druge strane, pogon za preradu baterija nemamo. Procene su da svaki građanin potroši jedan kilogram baterija godišnje dok je, primera radi, u 2020. na reciklažu u Nemačkoj, gde ih jedino šaljemo, otišlo je samo 17 tona. Glavni razlozi za to su nedostatak razvijene i održive sakupljačke mreže, ali i subvencija, adekvatne zakonske regulative i kvalitetnog inspekcijskog nadzora, ističu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj. NALED je zajedno sa Nemačkom razvojnom saradnjom, a u partnerstvu sa kompanijama Božić i sinovi, E-reciklažom i Udruženjem reciklera Srbije pokrenuo projekat „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica”. “Rešenje za bolje upravljanje baterijama je uvođenje podsticajnih sredstava za uspostavljanje sistema sakupljanja i obezbeđivanje posebnih kontejnera, kao i za izvoz ovog otpada jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo, a za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno sakupile i tretirale”, kaže Sanela Veljkovski, menadžerka projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Kada je reč o sijalicama država je uvela podsticaje, napominje Veljkovski, ali dodaje da je neophodno sakupljačku mrežu proširiti na lokalne samouprave i omogućiti uvoz otpadnih sijalica iz regiona kako bismo bolje iskoristili kapacitete postojećeg reciklažnog centra koji može da preradi i do 25 miliona sijalica godišnje. Prema njenim rečima, u cirkularnoj ekonomiji svaki otpad je zapravo i resurs za dalju proizvodnju, ali ovaj koncept još nije dovoljno zaživeo kod nas. I baterije i sijalice uspešnije bi se tretirale ukoliko bi postojao razvijeniji sistem sakupljanja za građane u maloprodajnim objektima, obrazovnim i javnim ustanovama. Zato su partneri na projektu pokrenuli pilot akcije i postavili posude za odlaganje na sedam lokacija u Kragujevcu, beogradskoj opštini Stari grad, kao i na 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu. Cilj je, kako je rekla, da se prikaže kako bi model održivog sakupljanja mogao da funkcioniše u praksi, kao i da se poveća stopa reciklaže baterija i sijalica u ovim sredinama za 20 odsto. Srbija, napominju u NALED-u, nije još zatvorila poglavlje 27, kojie seodnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Investicije za usklađivanje s direktivom o baterijama i akumulatorima iznosile bi oko 3,5 miliona evra, dok bi kod direktive o električnom i elektronskom otpadu, u koji spadaju i sijalice, bilo neophodno izdvojiti oko 25 miliona evra. “Efekti ovih ulaganja bili bi višeznačni, od očuvanja zdrave životne sredine i zdravlja do jačanja cirkularne ekonomije”, ističu u NALED-u. Programom upravljanja otpadom u Srbiji za period od 2022. do 2031. planirano je da se za odvojeno prikupljanje opasnog otpada iz domaćinstava uspostavi 169 reciklažnih dvorišta koja će biti operativna do kraja 2028. godine. U zavisnosti od gustine naseljenosti, planirano je uspostavljanje jednog ili više dvorišta u svakoj opštini, gde će građani donositi otpad koji se ne sme odlagati u kante, uključujući istrošene baterije i sijalice. #### Dodaj komentar [](#addcomments) Imerequired E-mailE-mail (obavezno) Obavesti me o novim komentarima Pošalji Odustani ### Trenutno: Se čita... ## Schema ```json { "@context": "https://schema.org", "@type": "BreadcrumbList", "itemListElement": [ { "@type": "ListItem", "position": 1, "name": "Početna", "item": "https://k-013.com" }, { "@type": "ListItem", "position": 2, "name": "SRBIJA", "item": "https://k-013.com/srbija" }, { "@type": "ListItem", "position": 3, "name": "Gde idu istrošene baterije i sijalice iz Srbije?", "item": "https://k-013.com/srbija/gde-idu-istrosene-baterije-i-sijalice-iz-srbije" } ] } ```