--- title: "NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 5,25 odsto" description: "Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je danas referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 5,25 odsto. U istoj meri, kako je navedeno u" url: "https://k-013.com/srbija/nbs-povecala-referentnu-kamatnu-stopu-na-5-25-odsto" date: "2026-09-22T11:53:10+00:00" language: "sr-YU" --- Detalji Beta ![logo](https://k-013.com//templates/ja_magz_ii/images/logo.png) [SRBIJA](https://k-013.com/srbija) pre 3 godina Detalji # NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 5,25 odsto ![nbs, referentna kamatna stopa](https://k-013.com/images/2020MART/0-nbs-narodna-banka-srbije-wikipedia.jpg "Wikipedia") Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je danas referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 5,25 odsto. [ ![BIG ŠOPIN DANI](https://k-013.com/images/big/BIG-PA_BIG-SOPING-DANI-_854x560.png#joomlaImage://local-images/big/BIG-PA_BIG-SOPING-DANI-_854x560.png?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/15 "BIG") [ ![LISAC SA SEVERA](https://k-013.com/images/banners/lisac854.jpg#joomlaImage://local-images/banners/lisac854.jpg?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/38 "LISAC SA SEVERA") [ ![VIRAL MUSIC RADIO](https://k-013.com/images/banners/viral_music_radio_com.jpg#joomlaImage://local-images/banners/viral_music_radio_com.jpg?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/29 "VIRAL MUSIC RADIO") [ ![Turistička agencija Continental travel](https://k-013.com/images/big/continentaltravel.jpg#joomlaImage://local-images/big/continentaltravel.jpg?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/35 "CONTINENTAL TRAVEL") - - U istoj meri, kako je navedeno u saopštenju NBS, povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 4,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice, na 6,25 odsto. „Donošenjem ovakve odluke, NBS nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja. Time doprinosi da se inflacija u Srbiji nadje na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije“, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da to povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deseto uzastopno povećanje, od aprila 2022. godine, zaključno s kojim je ona povećana za ukupno 425 baznih poena. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kako je ocenjeno, ukazuje na „efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope“. Istovremeno, kako je navedeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti. I pored činjenice da je, kako je navedeno, inflacija i dalje u najvećoj meri vodjena globalnim troškovnim pritiscima u proizvodnji hrane i energenata na koje centralne banke nemaju uticaja ili je on veoma ograničen, NBS setom mera nastoji da uspori inflaciju i doprinese njenom smanjenju. Pored pooštravanja monetarnih uslova podizanjem osnovnih kamatnih stopa i održavanja relativne stabilnosti deviznog kursa, NBS je u prethodnom periodu donela i niz mera kojima je ograničeno poskupljenje finansijskih proizvoda. „Na globalnom nivou pozitivno se mogu oceniti znaci popuštanja inflacije čemu doprinosi smanjenje cena energenata u poslednjih nekoliko meseci, troškova transporta, kao i sve manje izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja. Važan podatak predstavlja i usporavanje rasta cena u zoni evra, ali su potrebni i dodatni dokazi stabilnog popuštanja inflatornih pritisaka na globalnom nivou“, navela je NBS. Prema prvim procenama za decembar, kako je navedeno, inflacija u zemljama zone evra nastavila je da se smanjuje drugi mesec zaredom, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još nisu usporile rast. Ističe se da preliminarni pokazatelji ekonomske aktivnosti ukazuju da je, uprkos oštrom povećanju troškovnih pritisaka i kamatnih stopa, kao i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, privredna aktivnost zone evra prošle godine bila povoljnija nego što se predvidjalo, a prema procenama tržišnih učesnika, recesija u 2023. neće biti tako duboka kao što se prvobitno očekivalo. Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je, kako je navedeno, imao u vidu i da će se nastaviti zaoštravanje globalnih finansijskih uslova, usled očekivanog daljeg pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi. „Očekuje se da će nastavak zaoštravanja globalnih finansijskih uslova doprineti daljem popuštanju inflatornih pritisaka na koje će uticati i nastavak smanjenja cena primarnih proizvoda, kao i da će dalje zatezanje monetarne politike Evropske centralne banke uticati i na nižu eksternu tražnju, ali i na rast cena evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu“, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da je odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor imao u vidu da je kretanje inflacije u Srbiji i dalje u najvećoj meri pod uticajem globalne energetske krize, još uvek prisutnih posledica pandemije, kao i suše koja je pogodila region. Prosečna godišnja inflacija u 2022. iznosila je, kako je navedneo, 11,9 odsto, a prema preliminarnim procenama Republičkog zavoda za statistiku, medjugodišnja inflacija u decembru, kao i u prethodnom mesecu, bila je na nivou od 15,1 odsto. Najveći doprinos inflaciji potekao je od rasta cena hrane i energenata, dok se bazna inflacija tokom godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući pre svega očuvanoj dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru. „Ukupna inflacija ostaće povišena i početkom ove godine, pre svega zbog najavljenog poskupljenja struje i gasa, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. godine“, navela je NBS. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije (BDP) u 2022. godini iznosio je 2,3 odsto, a ostvaren je kao rezultat rasta industrije i uslužnih sektora. Snažan doprinos rastu industrije potekao je od rasta fizičkog obima proizvodnje u rudarstvu, a zatim od preradjivačke industrije, uprkos snažnom rastu cena energenata na globalnom nivou, kao i zastojima u lancima snabdevanja. S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja zbog suše, kao i aktivnost u gradjevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova gradjevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor je naveo da su, uprkos manjoj aktivnosti u gradjevinarstvu, ukupne fiksne investicije ostale stabilne zahvaljujući snažnom prilivu stranih direktnih investicija. „Tržište rada i dalje beleži pozitivna kretanja, uz dalji rast zaposlenosti i zarada, kao i smanjenje nezaposlenosti“, navela je NBS. #### Dodaj komentar [](#addcomments) Imerequired E-mailE-mail (obavezno) Obavesti me o novim komentarima Pošalji Odustani ### Trenutno: Se čita... ## Schema ```json { "@context": "https://schema.org", "@type": "BreadcrumbList", "itemListElement": [ { "@type": "ListItem", "position": 1, "name": "Početna", "item": "https://k-013.com" }, { "@type": "ListItem", "position": 2, "name": "SRBIJA", "item": "https://k-013.com/srbija" }, { "@type": "ListItem", "position": 3, "name": "NBS povećala referentnu kamatnu stopu na 5,25 odsto", "item": "https://k-013.com/srbija/nbs-povecala-referentnu-kamatnu-stopu-na-5-25-odsto" } ] } ```