--- title: "Srbija među 10 zemalja u svetu sa najvećim padom demokratije" description: "Više od polovine demokratskih zemalja u svetu je nazadovalo u protekloj deceniji, a Srbija je jedna od 10 država u kojima je zabeležen najveći pad demokratije, navodi se u danas objavljenom izveštaju Međunardnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA)." url: "https://k-013.com/srbija/srbija-medu-10-zemalja-u-svetu-sa-najvecim-padom-demokratije" date: "2026-09-22T09:13:17+00:00" language: "sr-YU" --- Detalji Izvor: Beta ![logo](https://k-013.com//templates/ja_magz_ii/images/logo.png) [SRBIJA](https://k-013.com/srbija) pre 4 godina Detalji # Srbija među 10 zemalja u svetu sa najvećim padom demokratije ![srbija, pad demokratije](https://k-013.com/images/2020MART/flag-2529076_1280.jpg) Više od polovine demokratskih zemalja u svetu je nazadovalo u protekloj deceniji, a Srbija je jedna od 10 država u kojima je zabeležen najveći pad demokratije, navodi se u danas objavljenom izveštaju Međunardnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA). Već pet godina za redom broj zemalja koje se kreću ka autoritarizmu je otprilike tri puta veći od onih koje idu u demokratskom pravcu. Apsolutni broj demokratija se smanjuje, a od 2020. godine ni Srbija, Mali i Obala Slonovače nisu više demokratije, navodi se u izveštaju „Stanje demokratije u svetu 2021“. „Ovaj izveštaj naglašava demokratski slom u Srbiji, jer se posle ozbiljnih problema sa izborima 2020. ne može više smatrati demokratijom. To dovodi u pitanje buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji“, naveo je u predgovoru izveštaja o Evropi Adam Bodnar, dekan Pravnog fakulteta poljskog Univerziteta društvenih i humanističkih nauka. U izveštaju se podseća da Srbija prvi put posle 20 godina nije više u kategoriji demokratija nego hibridnih režima. [ ![BIG ŠOPIN DANI](https://k-013.com/images/big/BIG-PA_BIG-SOPING-DANI-_854x560.png#joomlaImage://local-images/big/BIG-PA_BIG-SOPING-DANI-_854x560.png?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/15 "BIG") [ ![Turistička agencija Continental travel](https://k-013.com/images/big/continentaltravel.jpg#joomlaImage://local-images/big/continentaltravel.jpg?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/35 "CONTINENTAL TRAVEL") [ ![VIRAL MUSIC RADIO](https://k-013.com/images/banners/viral_music_radio_com.jpg#joomlaImage://local-images/banners/viral_music_radio_com.jpg?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/29 "VIRAL MUSIC RADIO") [ ![LISAC SA SEVERA](https://k-013.com/images/banners/lisac854.jpg#joomlaImage://local-images/banners/lisac854.jpg?width=854&height=560) ](https://k-013.com/component/banners/click/38 "LISAC SA SEVERA") - - „Srbija, koja nazaduje od 2013, konačno je postala hibridni režim 2020. Tokom tog perioda, vladajuća Srpska napredna stranka je ograničila i diskreditovala civilno društvo i uvela ograničenja slobode medija“; navodi se u izveštaju. IDEA u dokumentu o demokratiji u Evropi navodi da je kvalitet demokratija stagnirao ili opao za protekle dve godine, ne malim delom zbog pandemijske krize. „Na Zapadnom Balkanu i drugim zemljama istočne Evrope, dugotrajne slabosti u tim novim demokratijma dodatno su pojačane pandemijom“, navodi se u izveštaju i dodaje da je legitimitet mnogih vladajućih elita u tom regionu narušen zbog njihovog nastojanja da dobiju nejednaku izbornu prednost tokom pandemije, zastrašivanja političke opozicije i nastojanja da dodatno oslabe integritet medija. Pandemija je u zemljama Zapadnog Balkana, istočne Evrope i Kavkaza, dodaje se, uništila gradivne blokove demokratije, uključujući pravedne izbore, slobodu udruživanja i izražavanja i kontrolu vlade. Sloboda izražavanja i medija bila je ugrožena i pre pandemije, a tokom pandemije je dodatno nazadovala, i to ne samo u autoritarnim režimima. „Opasne prakse“ kretale su se od nekooperativnog odnosa državnih zvaničnika prema novinarima do uzmenimaravanja i pretnji medijima. Nekoliko zemalja, uključujući Srbiju, iskoristile su navodnu opasnost od dezinformacija o pandemiji za dalje gušenje slobode govora. Vlasti u Srbiji su takođe pokušavale da ograniče pristup informacijama i kontakte novianra sa zdravstvenim radnicima, kao i da ućutkaju kritičare i spreče izveštavanje u pandemiji. Pandemija je takođe bila veliki test za slobodne izbore, a pojačane onlajn kampanje povećale su i značaj dezinformacija, stranog mešanja i zloupotrebe podataka. Izborno okruženje u Srbiji 2020. odlikovale su duboke političke podele, bojkoti parlamenta i izbora i društvena polarizacija, uz „opasnu fuziju“ državnih i partijskih resursa i korišćenje komunikacije o pandemiji za dobijanje izbornih koristi. Zbog bojkota parlamenta pre pandemije, a zatim i bojkota parlamentarnih izbora, jer su opozicione partije tražile odlaganje izbora dok se ne obezbede jednaki i fer uslovi, Srbija je zabeležila značajan pad po kriterijumima čisti izbori, sloboda izražavanja i efikasan parlament. Srpski parlament, dodaje su u izveštaju, nije vršio proaktivan i suštinski nadzor izvršne vlasti. Nasilje nad ženama i porodično nasilje je povećano tokom pandemije, a Srbija je i po tom pitanju u grupi zemalja u kojima je najviše porastao broj žena koje su tražile pomoć. U izveštaju se ističe da je više od polovine demokratija u svetu nazadovalo u najmanje jednom aspektu demokratije u proteklih 10 godina. Među zemljama koje su zabeležile najveći pad od 2010, mereno po svih 16 kriterijuma demokratije koji su ocenjivani u ovom izveštaju, nalaze se Srbija, Poljska, Slovenija, Mađarska, Turska, Nikaragva i Brazil. „Broj zemalja u kojima demokratija nazaduje nikada nije bio viši nego u poslednjoj deceniji. Pošto su mnoge od tih zemalja velike, one predstavljaju više od 30 odsto svetske populacije. Sada 70 odsto svetske populacije živi ili u nedemokratskim režimima ili u zemaljama sa opadajućom demokratijom. Procenat svetskog stanovništva koji živi u jakim demokratijama je samo 9 odsto“, navodi se u izveštaju. Hibridni režimi sa najvećim brojem kriterijuma po kojima je 2020. zabeležen petogodišnji demokratski pad su Obala Slonovače, Gvineja, Srbija, Tanzanija, Turska i Zambija. U Evropi ima tri hibridna režima (Srbija, Rusija i Turska), dva autoritarna režima (Azerbejdžan i Belorusija) i 39 demokratija. U izveštaju se posebno ukazuje na pogoršanje demokratije u članicama EU Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji, gde je pandemija „pogoršala bolesti nagomilane tokom protekle decenije“. „Pandemija nas uči da nam je potrebna ne samo vakcina protiv kovida-19, nego da nam je očajno potrebna vakcinacija protiv nedemokratskih tendencija u nekim delovima Evrope, jer se virus autoritarizma može lako proširiti“, navodi se u izveštaju. #### Dodaj komentar [](#addcomments) Imerequired E-mailE-mail (obavezno) Obavesti me o novim komentarima Pošalji Odustani ### Trenutno: Se čita... ## Schema ```json { "@context": "https://schema.org", "@type": "BreadcrumbList", "itemListElement": [ { "@type": "ListItem", "position": 1, "name": "Početna", "item": "https://k-013.com" }, { "@type": "ListItem", "position": 2, "name": "SRBIJA", "item": "https://k-013.com/srbija" }, { "@type": "ListItem", "position": 3, "name": "Srbija među 10 zemalja u svetu sa najvećim padom demokratije", "item": "https://k-013.com/srbija/srbija-medu-10-zemalja-u-svetu-sa-najvecim-padom-demokratije" } ] } ```