„Region deli isto odredište: integraciju u Evropsku uniju uz istovremeno unapređenje regionalne saradnje. A integracija zahteva interoperabilnost: harmonizovane sisteme, otvorena tržišta, zajedničke standarde i zajedničku viziju“, rekao je Lardner na panelu „Regionalna integracija i pristupanje Evropskoj uniji“, održanog u okviru godišnje konferencije „Zapadni Balkan 2030“.
On je dodao da regionalna saradnja nije „samo retorika“, već nešto praktično i opipljivo: „Kada se zemlje koordiniraju po pitanjima zaštite životne sredine, nabavki, infrastrukture ili digitalnih sistema, projekti postaju brži, jeftiniji, a njihov sistemski uticaj se umnožava“.
Lardner je dodao da UNOPS već više od 20 godina pomaže region, uključujući period pandemije virusa COVID-19.
„Ono što stalno vidimo jeste da, čak i sa zemljama sa višim srednjim prihodima na putu pristupanja EU, postoji potreba za partnerom iz UN, koji ima mandat da podrži operativne kapacitete, jer se nacionalne institucije suočavaju sa rastućim prioritetima i potrebama, od klimatskih inicijativa, do digitalne transformacije i usklađivanja sa EU, sve u isto vreme. Tu se UNOPS uklapa“, rekao je Lardner.
On je naveo da UNOPS pomaže emljama Zapadnog Balkana, posebno Srbiji kroz razne projekte koje finansira Evropska unija, uključujući podršku malim i srednjaim preduzećima.
„UNOPS je koordinisao sprovođenje više od 500 grantova u vrednosti od 12,7 miliona evra u podršci skoro 1.700 preduzeća, kako bi se promovisao lokalni ekonomski rast, povećala konkurentnost, negovala ekonomska otpornost i unapredilo društveno blagostanje. UNOPS takođe sarađuje sa lokalnim samoupravama kako bi privukle investicije“, rekao je Lardner.
Dodao je da se ne radi se o jednom projektu, već o strateškoj koherenciji, i da su ključ integracija i izgradnja kapaciteta.
„Nije samo pitanje isporuke opreme ili izgradnje objekata, već je važno osigurati da ono što radimo donosi trajne promene na terenu“, rekao je Lardner.
Šef Regionalnog centra Evropske investicione banke (EIB) Damien Sorel je rekao da je da EIB među prioritetima na Zapadnom Balkanu vidi zelenu tranziciju, povezanost i digitalizaciju.
On je naveo da je u regionu potrebna povezanost u enegretskom, transportnom i digitalnom sektoru
„Voleli bismo da vidimo više zajedničkih inicijativa u regionu, kada zemlje rade zajedno, projekti su jeftiniji i napreduju brže“, rekao je Sorel.
Dodao je da je trenutni fokus EIB na Zapadnom Balkanu na povećanju kompetitivnosti ugroženim grupama i zelenim inovacijama, na čemu se radi i u saradnji sa vladama, kao na primer u Albaniji i Severnoj Makedoniji.
Sorel je rekao da je kroz projekte EIB u Srbiji digitalizovano više od 1.800 škola i da se kroz projekte EIB primenjuju standardi EU, u pogledu životne sredine i društva.
Dodao je da je privatnom sektoru, kao kičmi ekonomije, u procesu pridruživanja potrebna pomoć, u čemu EIB pomaže raznim instrumenitma, kao što su kreditne linije sa komercijalnim bankama, rad za vladama, i sistemi garancija.
Izvršna direktorka kompanije Sustineri Partners Biljana Brejtvejt rekla je da investitore, i u EU i van nje, sve više zanima da li je neki projekat kredibilan i transparentan.
„Bilo ko ulaže na duži rok postavlja takva pitanja“, navela je Brejtvejt.
Dodala je da će prilagođavanje na klimu uticati na sve delove privrede zemalja Zapadnog Balkana.
Ocenila je da zemlje u regionu treba da „trče u EU“, jer geopolitičke okolnosti ponovo mogu da se promene.
„Prilika za ulazak neće trajati večno. Da ne bismo za 10 godina govorili o Zapadnom Balkanu kao regiji propuštenih prilika, treba iskoristiti trenutak“, rekla je Brejtvejt.
Šef za saradnju u delegaciji EU u Srbiji Mauro di Veroli je naveo da je deo pristupanja EU deo i ekonomski razvoj, da bi zemlja koja ulazi u EU mogla da ima dovoljnu ekonomsku snagu da izdrži na evropskom zajedničkom tržištu, i da su zato su investicije deo procesa proširenja.
„Ekonomski rast koji imamo u vidu je inkluzivni ekonomski rast, i ne želimo da iko bude zapostavljen“, rekao je Di Veroli.
Dodao je da će Srbija i druge zemlje, ako primene reforme, imati otvorena vrata za dodatna sredstva.
„Mislim da možemo pretpostaviti da će ovaj novi pristup ostati na snazi, i to ćemo videti narednih godina. Nadam se da će Srbija i druge ekonomije prigliti taj koncept“, dodao je Di Veroli.
Godišnja konferencija „Zapadni Balkan 2030“, koja se održava prvi put, okuplja predstavnike međunarodnih, evropskih i regionalnih institucija, vlada, investitore i inovatore, uz podršku Evropske investicione banke i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge.
Skup se održava u organizaciji magazina The Region, a sponzori su kompanija MTEL, SME HUB i Elektroprivreda Srbije.
Cilj konferencije je da istakne potencijal regiona da pruži doprinos stvaranju konkurentnije, održivije i čvršće povezane Evrope.
Namera je da se konferencija do 2030. održava i u drugim gradovima širom Zapadnog Balkana, kao godišnji forum za dijalog i saradnju, na kojem se ideje pretvaraju u konkretne akcije i partnerstva.
(Beta)
Dodaj komentar