Kao što su ljubičice gotovo nepogrešiv vesnik proleća, tako i radovi u zaboravljenom delu našeg grada, nepogrešivo najavljuju lokalne izbore.
Možda nije baš svakome jasno šta se tačno radi i kada se završava, ali svakome je drago što bar za trenutak može maštati o konačno uređenoj sredini kakvu je ovaj kraj izgubio poslednju deceniju. Kako su i ovaj kraj ukrasile nove zgrade i novi žitelji, tako se nestali stari običaji i nekakva pravila po kojima je ovaj kraj živeo, ali uz koje je kao deo grada funkcionisao.
Nikle su stambene zgrade bez parkinga jer su nekako i one same postavljene na autobuskim stajalištima, pa su za parking iskorištene zelene površine kojih je bilo, ali sada poput vode u pustinji, kao fatamorgana se pojavljuju, ali ih niko ne može naći. Svaki stariji žitelj obraduje se mašinama i radovima jer su oni svakako najavljivali rešavanje problema.
Prethodna dva, pa nažalost i ovog izbornog ciklusa, od rešavanja problema nema ništa. Naime, ona cela polovina asfalta, na kojoj do sada nije bilo radova, će biti isečena i to će se ,opet nestručno, ali svakako preskupo, zatrpati pred izbore. Naravno, to bi od radova bilo sve. Eventualno će se uraditi još nešto, što bi se moglo reklamirati u izbornoj kampanji, ali definitivno će sređivanje ovog kraja sačekati neke hrabrije, neke ozbiljnije domaćine.
Da bi se sve, sa dovoljno zbunjujućih informacija pokrilo, neko se zaista potrudio, pa je radove u Dimitrija Tucovića vezao sa radovima u Mihajla Obrenovića. Sigurno zbunjujuće publici, pa tako bez tačnog uvida u prijemnu dokumentaciju, niko ne može ni kritikovati jer se ne zna šta se i koliko radi. Samo se po planiranom završetku radova predviđaju datumi izbora. Pa ko živ, ko mrtav...
