Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Energetska tranzicija u Srbiji ugroziće direktno 15.000 radnih mesta i 40.000 indirektno - Kako Nemačka može da nam pomogne? - | K-013 Portal
energetska tranzicija, srbija

Energetska tranzicija u Srbiji ugroziće direktno 15.000 radnih mesta i 40.000 indirektno - Kako Nemačka može da nam pomogne?



Nemačka želi još više da investira u Srbiju, ali Srbija će morati da ponudi investitorima zelenu energiju; energetska tranzicija je neminovna, ali mora biti pravedna; 15.000 radnih mesta je direktno ugroženo procesom dekarbonizacije, a 40.000 indirektno - poruke su konferencije "Dijalog o zelenoj energetskoj tranziciji", održane u organizaciji Srpsko-nemačkog klimatskog partnerstva i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.

Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike podsetila je da 70% struje koju Srbija koristi dolazi iz termoelektrana koje su veoma stare i kojima je radni vek pri kraju.

- Srbija je za uvoz električne energije platila skoro 2 mlrd EUR, a to je za nas ogroman novac. Za taj novac je mogla da bude završena bar jedna faza Đerdapa 3 čija je snaga 2,4 GW i preko kog bismo mogli da ostvarimo balansiranje električne energije ne samo za Srbiju, nego i za region. Treba da gradimo više OIE projekata, da imamo 5 GW do 2030. godine, a sada imamo 400 MW - istakla je Atanackovićeva a prenosi eKapija.

Ipak, ona je naglasila da je veoma važno da imamo pravednu tranziciju.

- 15.000 radnih mesta je direktno ugroženo procesom dekarbonizacije, 40.000 indirektno i važno je da vodimo računa i o tome - istakla je Atanckovićeva.

Srbija može da računa na podršku Nemačke

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad poručila je da Srbija može da računa na podršku Nemačke u energetskoj tranziciji.

- Naša banka je dala kredit za rekonstrukciju VMA čime će se poboljšati energetska efikasnost. Zainteresovani smo za gradnju toplana na biomasu, a hoćemo još da ulažemo u Srbiju. Svedoci smo visoke cene energije i u Nemačkoj i u Srbiji što je posledica trenutne političke situacije. Ovo pitanje ne staje na granicama i moramo mu pristupiti globalno, tražimo način da povećamo udeo OIE - istakla je ambasadorka.

Parlamentarna državna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomiju i zaštitu klime Nemačke Franciska Brantner poručila je da Evropu čeka teška zima, ali da je izlaz u OIE koji će doneti sigurnost, poslove i zaštitu klime.

- OIE su nacionalni prioritet Nemačke, ali energetsku tranziciju možemo ostvariti samo zajedno, kao Evropa. Investicije u OIE se isplate, kompanije koje su pre nekoliko godina uložile u solarnu energiju ili vetroenergiju sada koriste tu energiju za proizvodnju. Nemačke kompanije žele da budu ugljenično neutralne, zato uvek i pitaju ima li zelene energije u zemljama gde žele da investiraju i to Srbija treba da zna ako želi da ih privuče - istakla je Brantner.

Srpski privrednici neinformisani

Ipak, privrednici u Srbiji nisu dovoljno informisani o tome da će porez na CO2 smanjiti njihovu konkurentnost, pokazuju istraživanja Privredne komore Srbije. Kako je istakao sekretar udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS Ljubinko Savić, za nekoliko godina će biti problem plasirati proizvode dobijene prljavim tehnologijama.

- Industrije koje će biti pogođene troše u Srbiji skoro 40% energije. To su pre svega cementna industrija, hemijska i industrija čelika i gvožđa. Ima i dobrih primera, poput fabrike cementa Lafarge iz Beočina i kompanije Elixir Prahovo koja želi da gradi postrojenje za insineraciju industrijskog otpada što je jedan od velikih problema srpske industrije. Za ovo postrojenje ćemo verovatno morati da dobijemo odobrenje EU jer se nalazi na granici sa Rumunijom - rekao je Savić i dodao da Srbija u procesu energetske tranzicije može mnogo naučiti od Nemačke, Japana i Južne Koreje.

Neophodan dijalog

Suosnivač i programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura istakao je da energetskoj transformaciji treba da prethodi transformacija društva. Kako je objasnio, energetska tranzicija mora da bude razmatrana u najširoj javnosti jer ima mnogo puteva za njeno ostvarenje.

- Prvi korak u energetskoj tranziciji je napuštanje lignita, ali moramo imati tačan datum izlaska. Veoma je važan i razvoj prozjumera i nadam se da će se i preduzeća time baviti. Ali, potreban nam je dijalog o energetskoj tranziciji jer ima mnogo puteva za njeno ostvarenje. Možemo mi stići do net zero cilja i usput uništiti sve ostalo. Mnogo je aspekata koje treba da uzmemo u obzir, jer govorimo o velikoj oblasti koja će biti pogođena dekarbonizacijom. Potrebno je pripremiti ljude, neophodni su dijalog i poverenje, a imamo deficit poverenja - rekao je Macura.

Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle je u video uključenju poručio da je energetska tranzicija neizbežna i da će doći brže nego što smo mislili.

- Važno je rešavanje pitanja na regionalnom nivou, pre nego na nacionalnom. Na Zapadnom Balkanu su 9 puta veće emisije ugljenika nego u EU. Od svih predloženih mera za smanjenje potrošnje električne energije, najvažnije je smanjiti tražnju. Prozjumeri su takođe veoma važni - rekao je Bušle i poručio da srpski Zakon o OIE može biti inspiracija čak i zemljama u EU.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici ,Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.