Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i nekadašnji pripadnik te jedinice Branko Berček podneli su sudu molbe za uslovni otpust.
I to, sticajem okolnosti ili simbolično, 23 godine nakon od pobune Jedinice za specijalne operacije, koja se dogodila od 9. do 17. novembra 2001. godine.
Ulemek je osuđen na objedinjenu kaznu od 40 goidina zatvora za ubistvo premijera Zorana Đinđića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, pokušaja ubistva Vuka Draškovića, četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, ali i zločina zemunskog kriminalnog klana.
Berček 21 godinu i sedam meseci provodi u zatvoru kao osuđeni izvršilac ubistva Stambolića u avgustu 2000. godine.
Zakon kaže da je prvi i osnovni uslov za podnošenje molbe za uslovni otpust da je osuđenik izdržao dve trećine zatvorske kazne.
Reč je o kompleksnom institutu, a sud mora da ima u vidu lepezu okolnosti prilikom odlučivanja o tome da li će nekoga pustiti iz zatvora.
"U vreme kada sam ja predsedavao vanpretresnim većem koje je odlučivalo o uslovnom otpustu, itekako smo vodili računa o težini krivičnih dela, o tom preostalom delu kazne koji treba da se izdrži, i veoma su retki bili slučajevi da se neko lice otpusti više godina ranije. Već se vodilo računa o tome da, ukoliko je tu negde pri kraju, pa ajde da kažemo uz sve pozitivne izveštaje, da donesemo pozitivnu odluku. Ali ovde je malo za verovati da će biti pozitivna odluka", ocenjuje za Insajder advokat Vladimir Vučinić, bivši sudija i predsednik Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda.
Sudija Apelacionog suda i član Društva sudija Srbije Dragoslav Milanković kaže za Insajder da postoji niz faktora i okolnosti koji utiču na donošenje takve odluke.
"To nije samo dobro vladanje tokom izdržavanja kazne, to nije samo uredno i ažurno ispunjavanje radnih obaveza za vreme izdržavanja kazne već, naprotiv, mora da se ceni kompletna struktura te ličnosti na jednoj strani sa subjektivne strane, a na drugoj strani postoji niz objektivnih okolnosti koje sud mora da ceni", navodi sudija Milanković.
On podseća da nadležna ustanova daje svoju ocenu i analizu toga da li je kod osuđenika prisutan nizak, srednji ili visok stepen rizika da će ponoviti krivično delo. O svemu odlučuje tročlano veće Višeg suda u Beogradu.
"Ustanova može da kaže da su ispunjeni uslovi za uslovni otpust, da se lice dobro vladalo i tako popravilo, da se može očekivati da više neće vršiti krivična dela. Međutim, ukoliko sud proceni da je vreme koje je ostalo do kraja izdržavanja kazne veliko, da postoji niz drugih subjektivnih okolnosti koji ukazuju na to da to lice može da ponovi krivično delo, neće ga otpustiti sa izdržavanja kazne", pojašnjava sudija Milanković.
Uz podsećanje da je Ulemek dobio jedinstvenu zatvorsku kaznu od 40 godina za nekoliko krivičnih dela, bivši sudija, sada advokat Vladimir Vučinić navodi da u praksi nije video da zatvorska kazna bude smanjena ni sa 15 na 10 godina zatvora.
"Imajući u vidu samu težinu krivičnih dela u ovom slučaju, kao i da se prema informacijama koje su opštepoznate Milorad Ulemek posle 20 meseci skrivanja predao nadležnim državnim organima maja 2004. godine, malo je verovatno da bi ovaj sud doneo pozitivnu odluku u ovom slučaju u samom momentu kada on ispunjava taj formalni uslov", ocenjuje Vučinić.
Advokat Aleksandar Milosavljević, koji je nekada bio tužilac Specijalnog tužilaštva, kaže za NIN da je puštanje Ulemeka i Berčeka, ako se govori samo o zakonskom okviru, moguće i nije pravno isključeno, ali da, s obzirom na težinu i specifilnost krivičnih dela za koja su osuđeni, misli da sud to neće učiniti.
"Verujem u to. Bez obzira na to što možda čak i mogu da dobiju nekakve dobre karakteristike od zatvorske uprave, lično mislim da sud to neće učiniti", kaže Milosavljević.
Milosavljević kaže da eventualno puštanje Ulemeka i Berčeka na slobodu ne bi nikako bila dobra poruka.
"To bi, na neki način, bio i signal drugim zatvorenicima, bez obzira na to šta su uradili, da mogu da imaju realno očekivanje da će posle pola izdržane kazne biti pušteni. To nije dobro", kaže Milosavljević.
Otpuštanje posle polovine izdržane kazne nekog za koga se osnovano veruje da je organizator i izvršilac atentata svakako nije nešto što bi moglo da se prihvati i to je poruka koju mi kao društvo ne bismo smeli da pošaljemo, kaže Milosavljević.
On ukazuje i da u našem sistemu nema institucionalnog mehanizma za praćenje rehabilitacije ljudi koji su odslužili najduže zatvorske kazne, jer je zatvor samo jedna faza rehabilitacije. Kako kaže, takvi ljudi se uglavnom, posle odsluženja kazne, vraćaju tamo gde su nekada bili - u svet kriminala, te da bi trebalo razmisliti o izmeni propisa koji bi uveli neku vrstu nadzora i pomoći za takve osuđenike koji izađu iz zatvora..
Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred Vlade Srbije. Neposredni organizatori i ubice otkriveni su odmah posle ubistva, ali politička pozadina nikada nije rasvetljena. Takođe, Viši sud u Beogradu oslobodio je u julu 2018. godine bivše pripadnike Jedinice specijalne operacije optužbi za organizovanje oružane pobune.
