U Višem sudu u Beogradu danas je saslušanjem svedoka nastavljeno suđenje petorici policijskih službenika koji se terete za propuste u obezbeđenju tokom i posle mitinga "Kosovo je Srbija" 2008. godine, kada je zapaljena ambasada SAD u Beogradu.
Na današnjem suđenju svedočio je tadašnji rukovodilac obezbeđenja na terenu, koji je rekao da ostaje pri svom iskazu iz istrage, nakon čega je odgovarao na pitanja tužilaštva i advokata odbrane.
Tadašnji komandant Žandarmerije iz Niša, je takođe ostao pri svom iskazu iz istrage.
Sledeće suđenje je zakazano za 23. septembar, za kada su pozvana još dva svedoka.
U ovom predmetu prvooptuženi je nekadašnji načelnik Uprave policije Beograda Slobodan Vukolić, dok je drugooptuženi tadašnji načelnik beogradske policije Stevan Bjelić, a zatim tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije Mladen Kuribak.
Pored njih optuženi su i tadašnji načelnik Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije Zoran Rašković, koji je te noći bio Vukolićev zamenik i komandant Žandarmerije u Kraljevu Bojan Marković.
Petorica policijskih službenika terete se za nečinjenje i nepreduzimanje mera iz njihove nadležnosti za zaštitu ovih objekata, iako su znali da bi oni mogli da budu napadnuti.
Iz optužnice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu proizlazi da odgovaraju zbog propusta u lancu komandovanja i nepridržavanja plana za obezbeđenje skupa.
Policajci su optuženi za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, jer su, kako se navodi u optužnici u koju je Tanjug imao uvid, nevršenjem svoje službene dužnosti, naneli štetu objektima ambasada i na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost po život ljudi i imovine.
Usled njihovog nečinjenja, zapaljena je ambasada SAD u čijim je prostorijama stradao mladić Z.V.
Postupili su, kako smatra tužilaštvo, suprotno šifrovanoj depeši Direkcije policije od 20. februara 2008. i Planu obezbeđenja javnog skupa napravljenog dan kasnije, koji su predviđali zaprečavanje raskrsnice na uglu Kneza Miloša i Nemanjine kako bi se učesnicima skupa onemogućio prolazak do ambasada.
Vukolić odgovara jer je jedinici koja je obezbeđivala ambasadu SAD naložio da se povuče, najpre u bočnu ulicu Vojvode Milenka, a potom i do policijske stanice Savski venac u Savskoj ulici, pri čemu je ambasada ostala potpuno nezaštićena.
Njegovi nadređeni Bjelić i Kuribak odgovaraju što Vukolića nisu sprečili u povlačenju, niti su izdali neophodna naređenja za sprečavanje grupe u napadu na ambasade SAD i Nemačke u ulici Kneza Miloša.
Rašković je optužen jer nije blagovremeno izdao naređenje da intervenišu jedinice Žandarmerije, već tek pošto je zapaljena ambasada SAD, dok se Marković tereti da ni po tom naređenju nije postupio.
Prva je do zapaljene ambasade SAD došla jedinica PTJ i uspela da potisne masu i uspostavi red i mir, navodi se u optužnici.
Prvom optužnicom, oni su se teretili i za krivično delo zloupotreba službenog položaja, ali su tu optužbu, tokom potvrđivanja optužnice, i Viši sud i Apelacioni sud odbili kao neosnovanu.
Apelacioni sud u Beogradu je, nakon ponovljenog suđenja, početkom 2019. godine pravosnažno oslobodio od optužbi sedmoricu optuženih za bacanje kamenica na ambasadu SAD, odnosno krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".
Oni nisu bili optuženi za paljenje ambasade, već se u optužnici to na teret stavlja NN licima koja su kroz razbijena stakla ambasade ubacila upaljene baklje.
Šteta na ambasadi SAD, prema službenoj noti ambasade upućenoj sudu, iznosi ukupno oko 900.000 dolara, ali ambasada nije tražila odštetu.
Što se tiče smrti Z.V., koji je izgoreo u požaru u zgradi ambasade SAD, sud smatra da sedmorica optuženih mladića nisu imali veze sa tom tragedijom.
