Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenio je da će termin narednih parlamentarnih i predsedničkih izbora biti određen isključivo u skladu sa političkim interesima vlasti. U razgovoru za K-013 govorio je o mogućim izbornim scenarijima, strategiji vlasti i opozicije, studentskom pokretu, predsedničkim kandidatima, istraživanjima javnog mnjenja i izbornim manipulacijama.

Na početku razgovora Anđelković je ocenio da će predsednik Srbije odluku o raspisivanju parlamentarnih i predsedničkih izbora doneti u trenutku koji bude politički najpovoljniji za vlast. Smatra da bi jedan od faktora u određivanju termina moglo da bude i održavanje međunarodne izložbe EXPO, uz ocenu da će izbori biti organizovani onda kada vlast proceni da ima najveće izglede za uspeh.

Govoreći o predsedničkim izborima, izneo je procenu da bi kandidat vlasti mogao da bude osoba van aktivne politike, poput poznatog sportiste. Kao jednu od mogućih opcija pomenuo je Janka Tipsarevića, ocenjujući da bi takav kandidat mogao da bude prihvatljiv širem delu biračkog tela, dok bi, prema njegovom mišljenju, ključni politički uticaj i dalje zadržao Aleksandar Vučić.

Veliki deo razgovora posvetio je opoziciji i studentskom pokretu. Anđelković smatra da bi opozicija najveće šanse za pobedu imala ukoliko bi podržala jednog zajedničkog predsedničkog kandidata i izbegla međusobne sukobe. Prema njegovom mišljenju, reč bi trebalo da bude o prepoznatljivoj javnoj ličnosti van klasične politike, koja nije izrazito ideološki profilisana i može da okupi različite grupe birača.

Govoreći o istraživanjima javnog mnjenja, ocenio je da vlast političke poteze zasniva na detaljnim analizama i istraživanjima, dok opozicija, kako smatra, tom segmentu ne posvećuje dovoljno pažnje. Dodao je da bi opozicione stranke, prema njegovom mišljenju, trebalo više da se oslone na stručnjake i relevantna istraživanja kako bi utvrdile koji kandidat ima najveće izglede za uspeh na izborima.

U završnom delu razgovora Anđelković je izneo tvrdnje da postoje brojni mehanizmi za manipulaciju izbornim procesom, uključujući pritiske na birače, zloupotrebe biračkog spiska, kupovinu odbornika i različite oblike političkih ucena. Zaključio je da jedinstven nastup opozicije, snažna kontrola izbornog procesa i visoka izlaznost građana mogu, prema njegovoj oceni, značajno da otežaju eventualne izborne nepravilnosti.