Poljoprivrednik i agrobiznismen Dragoslav Stojšin Lala ocenio je da se domaća poljoprivreda suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima, uz tvrdnju da proizvođači godinama posluju na granici isplativosti zbog niskih otkupnih cena i visokih troškova proizvodnje. U razgovoru za K-013 govorio je o položaju poljoprivrednika, agrarnoj politici, subvencijama, izvozu, stanju u stočarstvu i budućnosti srpskog sela.

Na početku razgovora Stojšin je objasnio razliku između poljoprivredne proizvodnje i agrobiznisa, navodeći da se više od tri decenije bavi organizacijom proizvodnje, otkupom i izvozom poljoprivrednih proizvoda, pre svega kukuruza. Istakao je da Južni Banat, prema njegovom mišljenju, ima izuzetne prirodne uslove za razvoj poljoprivrede, ali da stanovništvo tog područja i dalje živi znatno ispod njegovih stvarnih mogućnosti.

Veliki deo razgovora posvetio je ekonomskom položaju poljoprivrednika. Tvrdi da otkupne cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda godinama stagniraju, dok troškovi proizvodnje neprestano rastu. Kao primere naveo je pšenicu, suncokret, šećernu repu i mleko, ocenjujući da najveći deo zarade ostvaruju prerađivači i trgovinski lanci, dok proizvođači posluju na granici isplativosti. Dodao je da postojeći sistem subvencija, prema njegovom mišljenju, ne rešava suštinske probleme, već samo ublažava posledice nerealno niskih otkupnih cena.

Govoreći o stanju na selu, upozorio je na sve izraženije gašenje seoskih domaćinstava i odlazak mladih iz poljoprivrede. Naveo je da je prosečna starost poljoprivrednika veoma visoka i da mladi ne vide ekonomsku perspektivu u ovom poslu. Smatra da je neophodno modernizovati proizvodnju, obezbediti ozbiljniju podršku države i razvijati domaću prerađivačku industriju kako bi se povećala vrednost proizvoda koji se izvoze.

Komentarišući spoljnotrgovinsku politiku, Stojšin je ocenio da Srbija previše izvozi sirovine, a premalo gotove proizvode sa većom dodatom vrednošću. Prema njegovim rečima, upravo razvoj prehrambene industrije i prerade predstavlja jedan od ključnih uslova za povećanje prihoda domaće poljoprivrede i jačanje konkurentnosti na međunarodnom tržištu.

U završnom delu razgovora kritikovao je državnu agrarnu politiku, pojedine ministre i način vođenja pregovora sa poljoprivrednicima. Govorio je o problemima u stočarstvu, uvozu mleka i mesa, standardima kvaliteta i položaju domaćih proizvođača u odnosu na uvoznu robu. Zaključio je da bez sistemskih promena, realnijih otkupnih cena, većih ulaganja u preradu i dugoročne strategije razvoja sela, domaća poljoprivreda, prema njegovom mišljenju, neće moći da obezbedi održiv razvoj.