Poljoprivrednik Srećan Krstić je pre šest godina zadovoljio znatiželju, te je, kako kaže, krenuo „grlom u paulovnije”, uložio nešto novca i nabavio sadnice biljke poreklom iz Kine, koja raste četiri puta brže od ostalih vrsta drveća.
Za razliku od svojih komšija, Srećan Krstić u ovo doba godine nema ama baš nikakvog posla na svom imanju. Među zasadima poznatih povrtara iz Glogonja, gde najbolje u južnom Banatu uspevaju krompir, kupusnjače, mahunarke i paprika, ravninu remeti mala šumica carskog drveta paulovnije, smeštena uz drvorede šljiva i krušaka. Pre šest godina Srećan je krenuo, kako kaže, „grlom u paulovnije”, uložio 20.000 dinara i nabavio 60 sadnica biljke poreklom iz Kine, koja raste četiri puta brže od ostalih vrsta drveća.
– Preko interneta sam otkrio ovo brzorastuće drvo, zainteresovao se i raspitao može li da izdrži zimski period, minuse i košavu, a naša plodna zemlja nije bila pod znakom pitanja. Nema obrade i prskanja, ali vrsta traži obilno zalivanje, za šta sam svojevremeno podigao malu vetrenjaču i uveo sistem „kap po kap”, kako bi svaka biljka dobila dovoljnu količinu vlage i drvo raslo „kao iz vode”, ali je u uzgoju najvažnije čepovanje. To je postupak kojim se saseče stablo, da bi posle još brže raslo i tu sam napravio grešku u koracima, pa su moje paulovnije otišle više u širinu nego u visinu – priča za „Magazin” Krstić, kome je perspektiva strpljenje i čekanje prvog roda.
Kako paulovnija raste, podjednako brzo može da raste i profit od ove sorte drveća, koja je sve interesantniji posao i koji bije glas da je u rangu otkrića gasnog nalazišta na imanju. Kinesko brzorastuće drvo može da se sadi najviše do 1.200 metara nadmorske visine, a samo dostiže i do 25 metara. Po stablu daje oko kubik građe koja na tržištu vredi oko 800 evra, pa je i računica jasna i veoma povoljna. Pošto se iseče, novo stablo izrasta iz panja i tako, kaže struka, može sedam puta. Uglavnom služi za ogrev, u brodogradnji i za izradu muzičkih instrumenata, a u nas je još uvek neotkrivenih mogućnosti. Na njih će Srećan počekati, a u međuvremenu ovaj poljoprivrednik, član Američke asocijacije uzgajivača paulovnije, koji ne radi ništa poput njegovih komšija povrtara, izvorno se bavi kalama. Ovaj živopisni egzotični cvet, kada je sezona, zauzima veliki staklenik u nastavku Srećanove porodične kuće, a za brzorastuće drvo kaže da je više eksperiment u banatskoj ravnini, što je izgleda i stav struke.
Oni iz Privredne komore Srbije mišljenja su da naši klimatski uslovi i zemljište dozvoljavaju ovakvu proizvodnju, ali i da su mnogi koji su eksperimentisali sa „strancima” na našim njivama loše finansijski prošli. Zato savetuju da se ide sa skromnijim površinama i dobro ispitujući tržište – da li će naš potrošač prihvati nove vrste. Ipak, smatraju da cela stvar ima rezona, pa i da je potrebno pionirske napore podržati, ali da dok budu posmatrani kao individualna aktivnost, teško da će biti prepoznati od strane države. Zato proizvođačima novih kultura valja činiti: rad na udruživanju – ili u poslovna udruženja ili u zadruge, jer će samo tako država moći da stane uz njih kao garant plasmana takvih proizvoda. O egzoti koja se stidljivo probija kroz šume odomaćenih vrsta oglasili su se i ekolozi, pa ocenjuju da je paulovnija zbog brzog rasta izuzetno dobra za pošumljavanje, jer njeni ogromni listovi proizvode veliku količinu kiseonika.
Kontroverzna i sa simbolikom
Paulovnija je u nas poznata kao caričino drvo, koje ime duguje ruskoj princezi Ani Pavlovnoj, dok je u zemlji porekla – Kini zovu zmajevo drvo, a u Japanu kiri. Ima desetak varijeteta i uzgaja se više od 3.000 godina, pa je logično zapitati se, zašto se tek sada pojavljuje kod nas. Stvar je u tome što su udruženja uzgajivača tek u novije vreme dospela do vrsta koje trpe naše kolebanja temperature. A, kad joj je dobro, krase je izuzetne karakteristike. Brzog je i pravilnog rasta, velika je iskorišćenost biljke, laka je za obradu i kvalitetno je tehničko drvo, ali ima i jednu manu – neotporna je na velike temperaturne razlike.
Kao i sve što dolazi s Dalekog istoka i ovo carsko drvo ima simboliku. Tako porodica, kada se rodi žensko dete, obavezno zasadi u dvorištu jednu paulovniju, a kada kći stasa i nađe sebi muža, glava kuće drvo poseče. Tada je ono dostiglo ogromne dimenzije, a dobijeni drveni materijal dovoljan je i kvalitetom i količinom da se od njega izradi kovčeg u kome mlada čuva svoja dragocena kimona. I danas postoje čak i čitave kuće izrađene od drveta paulovnije, cenjenog od vlasnika zato što je lepo, prestižno i prilično otporno na požar.
