Svetski dan srca, ustanovljen 2000. godine, ima za cilj podizanje svesti o kardiovaskularnim bolestima, koje su vodeći uzrok smrti u svetu. Svake godine od ovih bolesti umire oko 20,5 miliona ljudi, a prognoze govore da bi taj broj do 2030. godine mogao porasti na 23 miliona.
Ovogodišnji Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Aktivan pristup može da spasi živote”, koji šalje snažnu poruku donosiocima odluka o potrebi akcije za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja. Svetska federacija za srce ističe da se čak 80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolisanjem glavnih faktora rizika, poput pušenja, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti.
U Srbiji je tokom 2023. godine zabeleženo 48.277 smrtnih slučajeva uzrokovanih bolestima srca i krvnih sudova (22.422 muškaraca i 25.855 žena), što čini 49,8% svih uzroka smrti. Najčešći uzroci smrtnosti od ovih bolesti su ostale bolesti srca i krvnih sudova (37,1%), ishemijske bolesti srca (35,0%) i hipertenzivne bolesti (22,4%).
Epidemiološka situacija u Južnom Banatu
Prema izveštaju Zavoda za javno zdravlje Pančevo, kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti i u Južnobanatskom okrugu. Prosečno godišnje oboli oko 890 osoba od akutnog koronarnog sindroma (AKS), pri čemu se infarkt miokarda potvrđuje kod 90% obolelih.
U 2023. godini registrovano je 657 osoba sa infarktom miokarda i 48 sa nestabilnom anginom pektoris. Muškarci su u većem riziku, s obzirom na to da češće obolevaju i umiru od ovog sindroma, posebno posle 55. godine života. Međutim, alarmantno je da se infarkt miokarda dijagnostikuje i kod osoba starijih od 30 godina.
U poslednjih pet godina, prosečno godišnje umire 145 osoba od AKS, a u 2023. godini registrovano je 188 smrtnih slučajeva, uglavnom uzrokovanih infarktom miokarda. Najčešće umiru muškarci posle 60. godine i žene posle 65. godine, ali se smrtni ishodi beleže i kod mlađih osoba, već u uzrastu od 40 godina.
Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti
Najznačajniji faktori rizika uključuju:
-
Pušenje: Odgovorno za 20% kardiovaskularnih bolesti, svake godine ubije više od osam miliona ljudi. Pušači imaju dvostruko do trostruko veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima.
-
Nepravilna ishrana: Povezana je sa gojaznošću, šećernom bolešću i povišenim krvnim pritiskom. Nedovoljna konzumacija voća i povrća može doprineti nastanku 20% svih kardiovaskularnih bolesti.
-
Nedovoljna fizička aktivnost: Značajno doprinosi starenju krvnih sudova i ubrzava proces ateroskleroze. Redovno vežbanje može smanjiti rizik od srčanog udara za 18%.
Kardiovaskularne bolesti su prevencibile, a njihove pojave se može sprečiti usvajanjem zdravih životnih navika.
Preporučene aktivnosti
U okviru porodice:
- Obezbediti pravilnu ishranu
- Zabraniti pušenje
- Ograničiti vreme provedeno ispred ekrana
- Organizovati aktivnosti na otvorenom, kao što su vožnja biciklom ili šetnja
U lokalnoj zajednici:
- Poboljšati kvalitet fizičkog vaspitanja u školama
- Urediti bezbedne prostore za fizičke aktivnosti
- Obezbediti zdravu ishranu u školama i bolnicama
- Zabrani pušenje u javnim ustanovama
- Podsticati lokalne donosioca odluka da unaprede zdravlje zajednice
Svetski dan srca je prilika da se podsetimo na važnost prevencije i očuvanja kardiovaskularnog zdravlja, kako na ličnom, tako i na društvenom nivou.
