Od početka rata više od 120.000 Rusa i 20.000 Ukrajinaca izabralo je Srbiju za mesto stanovanja. Njihov dolazak poremetio je tržište nekretnina, te su stanovi čiji je zajam pre iznosio 300 evra, sada su barem duplo skuplji.
Neke zemlje su ograničile cene zakupa, a pitanje je da li je to moguće i u Srbiji.
"Zbog najavljenog skoka kirije, rešio sam da se preselim u Pančevo gde sam našao bolji i veći stan. Generalno je ovde život mirniji, a Beograd je blizu", ispričao je Ivan, koji je usled skoka kirije morao da se preseli za Pančevo.
Posrednik u prodaji i prometu nepokretnosti Nikola Čabić otkriva kada se očekuje pad cena zakupa u Beogradu.
"Smatram da se cene neće vratiti na one kao što su bile pre rata, ali doći će vreme kada će Rusi i Ukrajinci napustiti Beograd što će usloviti pad cena", rekao je Čabić za TV Prva Nikola Čabić.
U Beču su doneti propisi kojima se ograničava maksimalna cena zakupa, uvođenje takvog zakona u Srbiji bilo bi neodrživo, kažu stručnjaci i ukazuju na nekoliko problema:
"Da li će se pojaviti crno tržište, da li će onda ljudi prestati da prave ugovore, da li će se time uopšte zaštititi zakupci. Država to može da uradi, ali to mora vrlo pažljivo da se uradi", smatra advokat Aleksandar Radivojević.
Zakonom je moguće sve ograničiti, ali se ne mogu pri svakoj oscilaciji na tržištu menjati pravila, te je najbolje da se tržište samo reguliše, smatraju stručnjaci.
Kako je radnije izjavio Vladimir Rafailović, konsultanat za nekretnine, situacija je izmakla kontroli, jer u ovom momentu nema stanova na tržištu,
"Ovo je trenutni tržišni momenat, a sve zavisi od globalne situacije. U ovom momentu je potražnja mnogo veća od ponude i to je dovelo do povećanja cena. Poslednjih godina cene su konstatno rasle, a dolaskom Rusa i Ukrajinaca situacija je potpuno izmakla kontroli. Tržište je nemilostrdno i ono se određuje putem potražnje", kaže Rafailović.
Cenu nekretnina diktira samo tržište, jasno ističe Vladimir Rafailović.
"Ovo je specifičan momenat, ja očekujem da će do proleća situacija da se smiri, ako ne dođe do nekih većih turbulencija na globalnom nivou. Ne verujem da će se cena vraćati na staro. To su bili ljudi koji to mogu da plate, što je suštine", kaže Vladimir Rafailović. "Cene se dižu lako, a spuštaju teško"
I veliki broj zaposlenih u firmama u prestonici su radnici iz unutrašnjosti, nema samo studenta, i svima je veoma teško da izdže ovaj tempo rasta cena, a kako smatra Ervin Pašanović, član Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije, "cene se dižu lako, a spuštaju teško".
"Tržište diktira cene, te samim tim koliko postoji potražnja za stanovima za izdavanje po višim cenama, naravno da će stanodavci tražiti veći zakup. Broj ruskih i ukrajinskih građana koji je došao u Srbiju je prema procenama oko 50.000, što prevedeno u stambene jedinice iznosi oko 20.000. Još uvek nije sigurno koliko će ukrajinska kriza trajati iako oni veruju da neće duže od nekoliko meseci biti u našoj zemlji, spremni su da plate visoke cene zakupa. Šta će biti za nekoliko meseci ukoliko budu prinuđeni da ostanu ovde, ostaje da vidimo. Ali, cene se dižu lako, a spuštaju teško, tako da je moja projekcija da će ovaj nivo ostati još narednih šest meseci ako ne i duže", rekao je nedavno Pašanović za „Blic“.
Za skroman stan na periferiji Beograda danas je potrebno izdvojiti 50, 100, pa čak i 150 evra više nego početkom godine, dok su cene onih u širem centru Beograda skoro i duplirane. Dvosoban stan na Dorćolu koji se ranije izdavao za 500 evra, sada košta 1.000, sa tendencijom daljeg rasta!
Zbog toga su mnogi podstanari i studenti iz unutrašnjosti, prinuđeni da potraže smeštaj u Sremčici, Ovči, Kaluđerici, Surčinu, Jakovu... po koliko toliko pristupačnim cenama, a sve je više onih kojima primanja ni to ne dozvoljavaju, pa su neki već odlučili za povratak u svoje rodno mesto, u najvećem broju slučajeva u roditeljske domove.
"U poslednjih šest meseci gazdarica mi je podigla kiriju za garsonjeru od 25 kvadrata sa 250 na 400 evra. Pokušavala sam, ali više to ne mogu da izdržim. Plata od 65.000 mi se nije menjala, a kako nisam iz Beograda i prinuđena sam da iznajmljujem smeštaj, to je neizvodljivo. Životarila sam, spajala kraj sa krajem, ali ne ide. I moji imaju niske penzije, ne mogu da mi pomognu, pa sam morala da se vratim kod njih. Barem neću plaćati smeštaj, valjda ću uspeti da nađem neki posao" ispričala je 25-godišnja Irena M. koja je u prestonici poslednjih sedam godina studirala i radila. I studenti pakuju kofere
Pored zaposlenih u velikom problemu su i studenti iz unutrašnjosti.
"Dve godine smo koleginica i ja iznajmljivali stan na Autokomandi za 250 evra, a sada nam je kirija podignuta na 450. Nismo iz bogatih porodica i veliko je pitanje kako ćemo dalje. Naši nas pomažu, pokušavamo da radimo dok studiramo, ali su troškovi sve veći. Iskreno, nisam sigurna da ću uspeti i dogodine da ostanem u Beogradu ako se ovako nastavi. Mesto u studentskom domu sada je stvarno od zlata", kaže studentkinja Marija M.
Prema nekim grubim računicama za život u Beogradu, onaj osnovni, ako ste podstanar, potrebno je 600-700 evra. Tu spadaju kirija od 300 evra, računi za komunalije i telefon još 150, hrana, prevoz...
