Koncept socijalnog preduzetništva u Srbiji počinje da doživljava svoju afirmaciju u februaru 2022. godine usvajanjem prvog Zakona o socijalnom preduzetništvu. Na osnovu ovog propisa je u julu mesecu prošle godine konstituisan Savet za razvoj socijalnog preduzetništva.
Cilj Saveta je unapređenje pitanja iz ove oblasti i izrada Programa razvoja socijalnog preduzetništva, čijim usvajanjem se obezbeđuje podrška za socijalna preduzeća u Srbiji. Savet ima važnu stratešku i operativnu ulogu u razvoju regulatornog ekosistema socijalnog preduzetništva na nivou republičke vlasti.
Puna primena Zakona o socijalnom preduzetništvu je počela sa 15.11.2022. godine, kada su socijalni preduzetnici, privredni subjekti, subjekti civilnog sektora, koji su već registrovani u Agenciji za privredne registre, dobili mogućnost da u skladu sa Zakonom registruju svoj status, ako ispune uslove propisane Zakonom o socijalnom preduzetništvu. Važno je napomenuti da Zakon ne obavezuje promenu pravne forme poslovanja, već samo predviđa mogućnost sticanja statusa socijalnog preduzeća, čime priznaje postojeću praksu u ovoj oblasti i stvara osnovu za dalje unapređenje okruženja za razvoj socijalne ekonomije u Srbiji.
Socijalno preduzetništvo predstavlja sponu izmedju biznisa i neprofitnog sektora ili tzv. trećeg sektora, tako što su preduzetničke aktivnosti fokusirane na društvene ciljeve. Socijalna preduzeća mogu imati različiti pravni status, ali ono što je zajedničko za sve organizacije ovog tipa je da su usmerene na ostvarivanje društvenih ciljeva i koristi što može biti u obliku pružanja socijalnih usluga ili doprinosa uključivanju marginalizovanih grupa i pojedinaca na tržište rada.
Socijalna preduzeća u Srbiji imaju značajan potencijal, ali u kom će se pravcu ona dalje razvijati zavisi od uspostavljanja ravnoteže između podsticaja njihovom poslovanju i izazovima sa kojima se susreću. Novi zakon automatski ne kreira podsticajno okruženje, već je potrebno dalje prilagođavanje srodnih oblasti i propisa koji daju impuls socijalnom preduzetništvu, kroz poreze, javne nabavke i sl, čime se obezbeđuju finansijski i nefinansijski podsticaji iz javnih i komercijalnih izvora. U kom pravcu bi ova oblast mogla da se razvija narednih pet godina i koji je način finasiranja socijalnih preduzeća zavisi od Programa razvoja socijalnog preduzetništva, kao strateškog dokumenta, koji je u izradi.
Dosadašnja praksa i iskustva socijalnih preduzeća u Srbiji pokazuju da mnoge mere podrške i koraci nisu vezane samo za republičku zakonsku regulativu, obzirom da lokalna samouprava može da donosi različite mere kojima podržava i rasterećuje rad socijalnih preduzeća, čime stvara lokalni sistem i atmosferu podrške za njihovo osnivanje i rad. Otuda je na nivou lokalnih samouprava neophodno proceniti postojeće kapacitete za razvoj programa solidarne ekonomije, kroz realno sagledavanje postojećih lokalnih javnih politika koje su u neposrednoj vezi sa ovim procesom.
Otuda je Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA u Pančevu započela analizu i procenu stanja kroz prvi krug konsultativnih razgovora sa pančevačkom filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje, Centrom za socijalni rad, Savezom samostalnih sindikata Srbije za grad Pančevo i opštine Kovin, Kovačica i Opovo i Unijom poslodavaca grada Pančeva.
Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje je važna u procesu kreiranja lokalne javne politike jer u njenu nadležnost spadaju profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, kao i poslovi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Centar za socijalni rad u Pančevu preduzima i predlaže mere u rešavanju stanja socijalnih potreba građana i prati njihovo izvršenje, upućuje, organizuje i sprovodi odgovarajuće oblike socijalne zaštite, razvija i unapređuje preventivne aktivnosti koje doprinose sprečavanju i suzbijanju socijalnih problema i socijalne isključenosti.
Sindikalne organizacije na teritoriji grada Pančeva rade na razvoju socijalnog dijaloga i njegovih institucija, zaštiti ekonomsko-socijalnog položaja zaposlenih, obezbeđivanju i unapređivanju prava mladih i invalida rada, kao i na borbi protiv svih oblika diskriminacije.
Otuda ovim i sličnim sastancima CETRA otvara saradnju sa važnim donosiocima odluka u nameri da razvije mrežu kao platformu podrške, te da mogućnosti koje pruža Zakon o socijalnom preduzetništu se prenesu na lokalni nivo kreiranjem modela javne politike koji bi bio dobar osnov za dalji razvoj socijalnog preduzetništva u Pančevu.
Dok se priprema i čeka nacionalni Program razvoja socijalnog preduzetništva, o razvoju kapaciteta gradova i opština u ovoj oblasti se još uvek malo govori. Prema istraživanju o investiranju u socijalna preduzeća („Investiranje u socijalna preduzeća”, Smart Kolektiv, 2017), najčešća oblast društvenog uticaja socijalnih preduzeća predstavlja ekonomsko osnaživanje i zapošljavanje (65%), dok najbrojnija ciljna grupa socijalnim preduzećima predstavljaju mladi 57,5%, slede socijalno ugrožena lica (55%) i osobe sa invaliditetom (32,5%). Otuda je izuzetno važno za pančevačku zajednicu i upošljavanje njenih ekonomski ugroženih kategorija stanovništva, da se kroz kvalitetno lokalno javno zagovaranje i jačanje kapaciteta lokalnih donosioca odluka i organizacija civilnog društva, kreiraju instrumenti i atmosfera podrške za osnivanje i rad socijalnih preduzeća, uz uvažavanje demografskih, ekonomskih i socijalnih specifičnosti grada. Ovim setom alata i kreiranim pozitivnim merama koje usmeravaju i motivišu aktere u sferi socijalnog preduzetništva, Pančevo postaje primer dobre prakse i za druge gradove i opštine u Srbiji.
Razvojem okruženja za lokalno socijalno preduzetništvo u Pančevu kroz definisanje podsticajnih mera i programa stvaraju se daleko bolji uslovi za integraciju i radno angažovanje ranjivih kategorija stanovništva. Rešavanje prepreka radne i socijalne integracije ekonomski ugroženih sugrađanki i sugrađana je od izuzetne važnosti za grad, jer omogućava poboljšanje socio-ekonomskog statusa i bekstvo „sa margine“ društva ranjivih Pančevaca i Pančevki.
Stvaranjem klime podrške socijalnom preduzetništvu na lokalnom nivou znači da ono treba da bude na adekvatan način prepoznato i podržano merama koje će mu obezbediti samostalni, održivi i nesmetani razvoj.
Projekat “Razvoj podsticajnog okruženja za lokalno socijalno preduzetništvo u Pančevurealizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju” #PokretPolet, koji Trag fondacija sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. Za sadržinu ovog materijala isključivo je odgovoran “Centar za edukaciju i transparentnost - CETRA“i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. #EUzaTEBE
