Svečana sala Narodnog muzeja danas blista nakon što su sredinom prošlog veka kompletno zidno slikarstvo i ornamentika iz ideoloških razloga – prekrečeni. Nekad je bila simbol blagostanja i vojne moći Habzburške monarhije, u njoj su održavani balovi, gradske svečanosti.
Tavanicom lete krilati konji, iz uglova se čuje muzika anđela i nimfi, trepere oživeli cvetovi i venci. S visine gledaju boginje Fortuna i Atina, blistaju pozlaćeni, razlistali kapiteli, pilasteri, lunete… Razigrana je živa ornamentika Svečane sale pančevačkog Narodnog muzeja, koji je ušao u godinu velikog jubileja – veka rada.
Tih zasigurno najlepših 115 kvadrata Pančeva centralni su deo nekada zgrade Magistrata iz 1883. godine i posve neobične sudbine, blagodareći činjenici da sredinom prošlog veka očito nije previše mareno za lepotu. Štaviše, bogato oslikana visoka zona i ukrasno-dekorativna plastika sale zasmetala je tokom izrade stalne postavke, a na nesreću u doba procvata socrealističkog poimanja umetnosti. Zbrisana je tako slikana ornamentika s tri sloja belog kreča i povrh svega zacementirana bronzanim namazom masne farbe.
Blago ispod kreča
U muzeju kažu da se dugo nagađalo da ispod kreča postoji „nešto”. Podaci su traženi u istorijskom arhivu u Beču, gde čuvaju dokumentaciju o zgradama zidanim do 1870. godine, iz vremena austrougarske vladavine na ovim prostorima, a onda su sve sumnje razvejane i sondažnim snimanjima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja su potvrdila da se ispod četiri sloja nalaze slikane dekoracije.
U salu je onda ušlo petoro slikara restauratora i skele su postavljene pa je počeo jednogodišnji pohod na skidanje naslaga.
Ovaj prostor zablistao je nakon decenija nemara, neznanja, zaborava, iz danas neshvatljivih razloga. Ukazali su se cvetni motivi, venci, krilati konji, anđeli… pozlata na kapitelima – fragmenti koji odozdo gledano stvaraju utisak bogatog gipsanog reljefa. Konačno, 115 kvadrata ima stari lik iz vremena nastanka, po običajima i ukusu jedne monarhije u impozantnom i autoritativnom zdanju Magistrata, koje od 1838. godine dominira centralnim trgom pančevačkog gradskog parka.
Najreprezentativniji prostor Pančeva duže od veka bio je netaknut, da bi u vreme partijskih komesara bio prekrečen. Davnih dana nakon podizanja Gradske kuće umešnim graditeljima, majstorima i zanatlijama onog vremena trebalo je pet godina da naprave tavanicu i zidove i majstorski ih ukrase.
Tu je najpre potpis slikara Julijusa Zajdla, za kojeg se saznalo iz dokumentacije ondašnjeg Magistrata Novog Sada. Ispod kreča je izniklo i ime nemačkog slikara Vilhelma istog prezimena, čije ime se pominje u knjizi rođenih Minoritskog manastira u Pančevu, a potom i ime Franca Urla. On je autor gipsarskih radova, a pretragom dokumenata u Istorijskom arhivu Pančeva saznalo se da je peštanski vajar.
„Svečana sala pančevačkog muzeja personifikacija je blagostanja i vojne moći Habzburške monarhije. Mnogo toga o njoj i tom vremenu sačuvano je i u dokumentaciji našeg i Magistrata Novog Sada, kojom smo se poslužili da dođemo do autentične slike ovog prostora, ali i onog vremena. Dobili smo tako jasnu sliku kako je sala živela, čemu je služila – bilo je balova i gradskih svečanosti, a kazivanja o njima sačuvana su do danas. Svuda gde je to bilo moguće rađen je retuš ili pak dopuna. Ovo je divan primer kako se treba ophoditi prema baštini, jer muzej i jeste tu da čuva našu zaostavštinu”, ističe istoričar umetnosti Dimitrije Jovanov, kustos ovdašnjeg muzeja, naglašavajući da sve što se sada može videti jeste onako kako je bilo nekada, pre više od vek i po.
Nekad sala za venčanja, danas galerija
Pričali su, na koncu, ljudi i danas u neverici i upitanosti – kome je i zašto zasmetala ukrašena svečana sala. Vremešniji Pančevci tvrde da je sala jednom prekrečena još tridesetih godina prošlog veka, drugi put je stradala pedesetih, a slična stvar, ali u manjem obimu, desila se i 2012. godine, kada su za potrebe snimanja jednog filma prekrečeni stubovi i time dodatno oštećeni.
Iz istih izvora je i podatak da je centralni prostor muzeja godinama služio i za venčanja, a danas je galerijski, ali i lokacija većih kulturnih dešavanja u gradu na Tamišu.
