Za Bavanište kažu da je najmirišljavije selo jer se ovde proizvodi najviše lekovitog i začinskog bilja u Srbiji. Mnoge porodice imaju višedecenijsku tradiciju uzgajanja lekovitog bilja a potražnja je i dalje veća od ponude.
Porodica Žikice Krstića proizvodi lekovito i začinsko bilje skoro četiri decenije. Na 7 i po hektara gaje mentu,matičnjak, kamilicu, peršun a planiraju i proizvodnju origana, piše RTV.
"Veći je profit u odnosu na ratarske kulture ali ima i mnogo posla.Treba dosta radne snage koja je ovde u Bavaništu u manjku. Trenutno aktuelna je kamilica u toku je berba, sušenje , posle kamilice ide peršun, matičnjak i menta početkom jula“ , priča za RTV Žikica Krstić .
Menta i kamilica najviše se uzgajaju. Kvalitetno zemljište kao i činjenica da su meštani jedni od drugih videli da je ovaj posao isplativ razlozi su zašto je Bavanište poznato po proizvodnji lekovitog i začinskog bilja.
„Za gajenje lekovitog bilja potrebno je nekoliko preduslova. Osnovno je da se taj posao voli . Potrebna je i primena određenih agrotehničkih mera, zatim ne može neko da se bavi ovim poslom a da nema sušaru..“, kaže za RTV Nenad Dimitrijević-predsednik udruženja za lekovito bilje „Bilje Bavanište“
Nekoliko najvećih otkupljivača i prerađivača poslednjih godina doselilo se u ovo južnobanatsko mesto .
"Unazad nekoliko godina otvorili su pogone tamo od sušara do linija za preradu i za lager .Oni rade i na drugim delovima Srbije ali Bavanište im je centralno mesto upravo zbog toga što se tamo nalazi dosta sirovina i svoje proizvode mogu brzo da prerađuju i pakuju, “ dodaje dr Vladimir Filipović-viši naučni saradnik u Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“.
Izvozi se najviše u zemlje Evropske unije, Sjedinjene Američke Države, Japan, Južnu Koreju..“
Dr Vladimir Filipović- „Dugo već najtraženiji su neven,beli slez i biljke koje lako mogu da se distibuiraju i prodaju i dosta preparata da se pravi sa njima, “ napominje dr Filipović.
Potražnja na tržištu premašuje ponudu a trend u svetu je da se sintetička sredstva postepeno zamenjuju biljnim što doprinosi sve većoj upotrebi fito-preparata.
