Poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući profesionalnom odnosu ribočuvarske službe Ribolovačkog saveza Vojvodine, kao upravljača reke Tamiš, stanje ribljeg fonda primetno se popravilo. Krivolov je sveden na najmanju moguću meru, a pojavile su se i neke vrste riba koje su do sada bile retke u većem delu toka te reke.
Ribolovački savez Vojvodine za sada upravlja celim tokom reke Tamiš kroz našu zemlju (dugim 120 kilometara), a deo od Opova uzvodno predviđen je za zaštićeno područje, koje bi preuzeo drugi upravljač. Profesionalan rad RSV-a pokazuje izuzetan uspeh, posebno u suzbijanju krivolova, što je za RTV potvrdio i ribočuvar na tim terenima Oliver Adžić.
Na Adžićevu inicijativu RSV u borbi protiv krivolovaca koristi se savremenim tehničkim sredstvima, poput terenskih vozila, brzih čamaca, sonara, drona (kojim on lično upravlja), kao i postavljanjem lovačkih kamera na osetljivim mestima i senzorima koji pokrivaju teren 24 časa. Prekršioci se tako lakše identifikuju i krivično gone. Saradnja sa policijom uglavnom je dobra, ali ponekad se nailazi i na administrativne probleme u vezi sa krivičnim prijavama.
Praksa je pokazala da se krivolov obično pojača u periodu prolećnog mresta i izlivanja reka, kada se u plićacima hvataju matični primerci, kaže Adžić.
Lovne dužine riba koje ograničavaju ribolovce da odnose manje primerke godinama su iste, a možda bi ih trebalo povećati, dodaje Oliver Adžić. Upravo zbog toga što te dužine ne odgovaraju veličinama polno zrelih jedinki.
Adžoć je za RTV potvrdio da je revitalizacija ribljeg fonda na Tamišu primetna, što je dobro. Sigurno da je budno oko ribočuvarske službe uticalo na to. Od Tomaševca nizvodno primećena je i mrena, koja je sada i redovan ulov na ovom delu Tamiša, a nije je bilo godinama. Pojavio se i šljivar, kao i klen, sve do Opova. Apel za ribolovce je da čuvaju i obale reke. Ima slučajeva da je na nekim mestima toliko iskopavaju praveći mesta za pecanje - da često bude erozije tla i odrona u samu reku, što može na mestima veće devastacije čak promeniti tok reke. Isto tako, ostavljanje smeća na mestu pecanja, koje često završi u samoj vodi, nije lep primer, naglašava naš sagovornik Oliver Adžić, napominjući da su, nažalost, retki savesni ribolovci koji pokupe i svoje i tuđe smeće za sobom. Ipak ovo područje je pozitivan primer u službi očuvanja opšteg biodiverziteta, kako onog u vodi, tako i samih obala.
