U Evropi besne šumski požari, a sve to pomno prate i šumari u južnom Banatu koji su poslednji veliki požar imali u Deliblatskoj peščari 1996. godine. Posle toga je zaštita unapređena i za sada uspevaju preventivnim radom da spreče neželjene događaje na tom području, objavio je RTS.
Deliblatska peščara prostire se na 30.000 hektara i na dve trećine nalazi se borova šuma i nisko rastinje. Posle velikog požara 1996. godine promenjen je biodiverzitet i tad je odlučeno da se izgradi šest osmatračnica koje su 2006. godine opremljene video nadzorom.
U šumskom rekreativnom centru "Čardak" nalazi se operativni centar iz kojeg se kontroliše sve što se u peščari događa.
"Posao zaštite šuma od požara je unapređen i veoma je efikasan. Kamere su jako osetljive na daljinu i mogu dosta da približavaju", kaže za RTS operater na video nadzoru Miodrag Živkov.
Šef Šumske uprave "Kovin" Slobodan Radojević objašnjava da u svakom trenutku vide ako se negde pojavi dim i ukrštanjem tri kamere bazimuta i očitavanjem nalaze tačno mesto gde se požar dogodio.
Šumsko gazdinstvo je opremljeno protivpožarnim kamionima i traktorima sa tanjiračama i ako zatreba ekipe mogu biti na terenu za 10 minuta.
Na šest punktova u peščari čuva se i protivpožarni alat, a izuzetno je važno tokom godine održavati prohodnim i protivpožarne puteve:
Radojević, naglašava da je peščara podeljena na linije i proseke i to se svake godine, sa traktorima koji imaju velike tanjirače, održava prohodnim.
"Isto tako dva puta godišnje radimo i ceo rub šume u dužini od 80 kilometara koji nam je zaštitni pojas", ističe šef ŠU "Kovin".
Izuzetno je važno i poboljšati svest kod posetilaca i zato na svim ulazima u Deliblatsku peščaru stoje znakovi koji upozoravaju da je zabranjeno paliti vatru na otvorenom prostoru, dele se i flajeri koji podsećaju o značaju prirodnog dobra koje moramo sačuvati za sledeće generacije,a samo jedan nesmotren potez može izazavati veliku štetu.
(RTS)