Za pripadnike Slovačke evangeličke crkve u Vojlovici svečarsko božićno raspoloženje počinje krajem novembra, kada se tokom četiri nedelje Adventa u kućama spremaju za proslavu dolaska Isusa Hrista na svet.
U domu porodice Holok, uz sve poslovne obaveze, čistila se i kitila kuća, birali slatki i slani recepti za prazničnu trpezu, odvajali najlepši stolnjaci i salvete… a na prazničnom stolu centralno mesto je zauzeo Adventni venac – višestruke simbolike. Zimzelene grančice upletene u venac predstavljaju život koji se neprestano obnavlja, dok upaljene sveće nagoveštavaju Božić i dolazeće svetlo – Isusa. Ranije, priča za „Politiku” Danijela Holok Kalmar, na dan Božića ljudi su se držali običaja da po podne, pre odlaska u crkvu okite i jelku i to onu malu koja se kačila za plafon, a od ukrasa se stavljali samo orasi i bombone, a sada to čine mnogo ranije, jer je to posebna radost za decu.
„U danima pred praznik i naši najmlađi su bili vredni, pa su ove godine u crkvenom domu pravili i šarali sve popularnije medenjake i uvežbavali pesmice za Badnje veče, naše Šćedri večer. Ali čitav dan uoči Božića, kod Slovaka je Dan Adama i Eve i svi kojima je imendan primaju goste – mladiće koji obilaze slavljeničke kuće i čestitaju”, priča Danijela i dodaje da na Šćedri večer, članovi Slovačke evangeličke crkve u Vojlovici odlaze u svoj hram, gde deca recituju i dobijaju poklon – paketiće. Oni koji do 12. godine nisu primili pričest pevaju svoje pesmice, a ostali, stariji, pripreme program od prigodnih tekstova i stihova, uz mini-koncert klasične muzike.
„Posle večernje službe čeka nas večera kod kuće. Svečani sto kod Slovaka nije postan i uglavnom se sastoji od sarme i naših domaćih suhomesnatih prerađevina, ali nije ni to isto u svim krajevima Vojvodine. Mi primamo goste i tako počinje Betlehem, običaj kada grupa momaka, koji još nisu oženjeni, idu širom naselja, od kuće do kuće, priređujući prikaz rođenja Isusa Hrista. Tu su tri kralja, anđeli i čobani nagaravljenih lica, koji najpre ukućane pozdravljaju i pitaju ’Primate li Betlehem’, a ovi treba da ih prime, jer drugi put neće doći ni kad su pozvani. Mi ih darujemo vinom i novcem, a oni se pesmom zahvaljuju, pa odlaze dalje i to traje čitavu noć, a domaćini bdiju dok kod njih ne dođu i tako dočekujemo Božić”, glasi priča porodice Holok Kalmar – Danijele, Miroslava i njihove dece Ane, Andreja i Martina.
Na najsvečaniji dan, prvi dan Božića, mora da se porani, pa mališani još pre svečane službe, koja uvek počinje u 10 časova, odlaze kod najbližih, baka i deka, rodbine, da recituju, radujući se darovima. Nekada su nagrada bili, dodaje domaćica, tek pomorandža ili jabuka u koju je zaboden novčić, a sada dobijaju slatkiše i više novca.
„Kod nas običaj nije da se za Božić ostaje kod kuće, već najpre idemo u roditeljski dom, a posle i kod dalje familije. Uglavnom stariji dočekuju mlađe i to tako traje i drugi dan, dok je trećeg Šćefan Mučenik, a četvrtog je Dan Jana. Čitavog praznika trpeza je ista, ali mi danas mnogo više spremamo nego što su to činili naši stari. Moja baba mi je pričala da je nekada na stolu bila samo tepsija sa seckanim krompirom i kobasicama, a svaki gost bi dobio viljušku i čašu za vino. Od kolača obavezni su bili opekanci, seckano, pa kuvano i prženo testo, koje se poliva medom i pospe makom, dok je u današnje vreme trpeza prepuna, ali je ostalo nepromenjeno ono najvažnije – da taj dan protekne u miru i sreći porodice”, kaže na kraju Danijela Holok Kalmar.
Božićni praznici se za pripadnike Slovačke evangeličke crkve završavaju 6. januara, Danom Tri kralja, do kada se čitava kuća mora raskititi.
