U poslednjoj deceniji, Srpska napredna stranka (SNS) je ispisala epopeju propasti u Pančevu. Umesto obećanih prosperitetnih sunčanih dana, građani su zarobljeni u gustom maglovitom vrtlogu obećanja koja nikada nisu ostvarena, dok se politička elita bogati na račun njihove patnje.
Uprkos pompeznom obećanju ekonomskog preporoda, Pančevo je postalo simbol propadanja. Kapitalne investicije su retke kao dragulji na blatu, dok je ulaganje u putnu infrastrukturu svedeno na bednu senku planova izbornih kampanja. Ono malo kozmetičkih promena što se dešava u izbornoj godini, obično je traljavo sprovedeno i neizbežno vodi ka brzom raspadanju puteva, prinuđujući nas da iznova i iznova trošimo na nove, prividne "investicije".
Pored ekonomske propasti, infrastrukturni kolaps postao je svakodnevica. Putne mreže su poput starinskih retkih tetris kockica, komunalije su često luksuz, a obrazovni i zdravstveni sistemi su šarene laži koje padaju u vodu pod najmanjim pritiskom realnosti.
Ali, možda najveća tragedija je moralna degradacija društva. SNS je stvorio klimu gde korupcija cveta kao otrovno cveće, a pravda je postala sinonim za apsurd. Kritičari su ućutkani ili poniženi, a sloboda medija je postala farsa, sa novinarima koji služe kao marionete u rukama političkih gospodara.
Deset godina SNS-ove vladavine u Pančevu nije samo propast, već prava noćna mora koja se pretvara u stvarnost. Dok se vlast hvali svojim "uspesima", Pančevci su primorani da žive u sve većem očaju, suočeni sa brutalnom istinom da su ostavljeni na cedilu u vrtlogu laži i propasti.
