Od početka godine u Srbiji je ubijeno 19.740 svinja zaraženih afričkom kugom, što je oko jedan odsto ukupne populacije ovih domaćih životinja. Smrtonosni virus za koji ne postoji vakcina registrovan je u 32 opštine u 13 upravnih okruga. Kako bi se stalo na put bolesti, formiran je Operativni štab za suzbijanje zaraze, a posle prvog sastanka, najavljene su pojačane inspekcije uzgajivača svinja i pečenjara.
Prema podacima Uprave za Veterinu AKS je detektovan u 13 okruga u zemlji - počev od pčinjskog na jugu, pa preko zaječarskog, borskog, braničevskog, šumadijskog, pomoravskog, podunavskog. Bolest je zahvatila i moravički, ali i južnobanatski, srednjebanatski, sremski i južnobački okrug. Virus je zabeležen i na teritoriji Beograda.
Selo Jabuka ostalo bez svinja
Selo Jabuka nadomak Pančeva ima oko 5.500 stanovnika i skoro nijednog papkara, nakon što je afrička kuga protutnjala kroz atare. U proteklih 10 dana u selu Jabuka zabeležena su svega tri uginuća svinja, kažu za Euronews Srbija u Mesnoj zajednici. Medjutim, pre toga, dežurne službe eutanazirale su preko 500 svinja, a sve one završile su na seoskoj deponiji.
Koncentrate proizvedene u fabrici stočne hrane Jabuka, nadomak Pančeva, ove godine u istoimenom selu niko neće jesti, jer su gotovo sve svinje pobijene, o čemu svedoči i jedan meštanin Jabuke. "Kod nas je bilo glavno žarište ovde u Jabuci i izvršio sam analizu. Moje svinje su bile negativne i odmah sam ih klao tog dana čim su mi javili. Ima sad par njih koji su krili svinje i oni imaju, a većinom ih nema. Ovde faktički da krenete ulicom da pitate - nema ni 's' od svinje", rekao je on za Euronews Srbija.
Drugi meštanin Jabuke kaže za Euronews Srbija da nije primetio simptome zaraze kod svojih svinja.
"Ja sam jedan od građana koji je oštećen. Imao sam dva, ne veprića, nego svinje od 170 do 200 kg - spremljene za jesen. Jedan se razboleo. Ono što sam znao, koji su simptomi - ja to nisam primetio", rekao je on.
Iz Uprave za veterinu, međutim, upozoravaju da se 95 odsto domaćinstava na kojima je registrovana zaraza ne pridržavaju propisanih mera.
Miloš Petrović iz Uprave za veterinu kaže da su to gazdinstva koja su "otvorila vrata virusu".
"Ono što je takođe otežavajuće da mi imamo cirkulaciju virusa u naseljenom mestu i po mesec dana pre dijagnostike bolesti", rekao je Petrović za Euronews Srbija. Država vlasnicima isplaćuje po tržišnoj vrednosti po kilogramu mesa za svaku eutanaziranu životinju.
"Kada je reč o proceni štete, u ovom trenutku možemo da govorimo samo o broju komada koji je eutanaziran i koji je uginuo. To je još uvek možda jedan odsto ukupne populacije svinja. Videćemo kako se bolest bude razvijala i kojim tempom i na dnevnom nivou ćemo pratiti situaciju, i oko broja svinja i o mogućim posledicama", rekao je za Euronews Srbija sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Hoće li poskupeti svinjsko meso?
Upitno je i u kojoj meri će desetkovanje, ionako tankog stočnog fonda, uticati na cenu svinjetine u marketima.
"Mi smo u januaru prestali da branimo cenu svinjskog mesa, kao i pilećeg mesa. Pre svega u skladu sa zahtevima koji su došli i od PKS i od primarnih proizvođača. Međutim, imamo činjenicu da na našem tržištu očigledno i za krajnju potrošnju, a i za preradu nemamo dovoljno mesa", rekao je Žarko Malinović iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Budimović kaže da je još uvek rano govoriti da je samo afrička kuga svinja uzrok eventualnog poskupljenja svinsjkog mesa u trgovinama. "I u ranijem periodu smo imali velika odstupanja u cenama i žive stoke i trgovine. Naravno da 20.000 komada uginule i eutanizirane stoke nije malo, ali da ne stavljamo nešto u fokus mnogo ranije nego što je potrebno, nego da se okrenemo suzbijanju afričke kuge svinja i svi faktori koji u tome učestvuju da daju svoj doprinos", naveo je Budimović.
On kaže da proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji podmiruje 90 odsto potreba domaćeg tržišta, a da se 10 odsto odnosi na uvoz, kao i da je zato situacija u Evropi sa afričkom kugom svinja vrlo značajna za razvoj celog svinjarstva i u Evropi i u Srbiji.
"Ako uzmemo u obzir da je negde oko 500.000 krmača manje u Evropi od početka godine ušlo u tov, a krmače su u stvari taj genetski potencijal koji treba da donese proizvodnju mesa, i ako uzmemo da dobre krmače proizvode nekih 4.000 kilograma mesa, onda možemo do dođemo do procene kolika je to količina. Kada se uporedi prvih šest meseci ove godine sa istim periodom prošle godine, cena uvoznog mesa je za jedan evro po kilogramu viša nego što je bila. Očekuje se neizvesnot. Ne možemo na sve faktore da utičemo, ali ono na šta možemo u nekom procentu jeste da sačuvamo sopstvenu proizvodnju i da je evetualno po smirivanju bolesti podižemo", rekao je Budimović.
On je naveo da ima prostora po smirivanju bolesti da se okrene pravim ulaganjim u proizvodnju svinja i svinjskog mesa.
"Preporučivati neki veliki razvoj svinjarske proizvodnje sada zaista ne bi bilo korektno prema proizvođačima kada je bolest u pitanju. Moramo da se trudimo svi da sačuvamo trenutnu proizvodnju i eventualno po smirivanju bolesti i unapređenju", kaže Budimović.
