Prateći ideju socijalne ekonomije u službi čoveka, a u svetlu novog zakonskog okvira Republike Srbije i mogućnosti koju on pruža za razvoj socijalnog preduzetništva spuštanjem na lokalni nivo, “Centar za edukaciju i transparentnost - CETRA” iz Pančeva realizuje projekat Razvoj podsticajnog okruženja za lokalno socijalno preduzetništvo u Pančevu.
Cilj projekta je da unapredi ekonomski i socijalni položaj ranjivih kategorija stanovništva grada Pančeva, sa fokusom na NEET mlade, osobe sa invaliditetom i dugoročno nezaposlene, stvarajući regulatorne i praktične podsticajne mehanizme za razvoj lokalnog socijalnog preduzetništva. Otuda su u okviru projektnih aktivnosti vršene konsultacije sa relevantnim ustanovama ( Centar za socijalni rad i Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Pančevo) i realizovana sveobuhvatna istraživanja u cilju prikupljanja realnih podataka o broju nezaposlenih u gradu Pančevu, o demografskoj i obrazovnoj strukturi ekonomski ugroženih kategorija stanovništva, kapacitetima i potencijalima lokalne zajednice kako bi finansijski i znanjem animirala i podržala formiranje socijalnih preduzeća u kojima bi radili NEET mladi, dugoročno nezaposleni i osobe sa invaliditetom.
Analizom javnih politika, kroz desk i terensko istraživanje, uz pripremljene upitnike i intervjue za ispitanike, preko relevantnih statističkih podataka NSZ, izveštaja organizacija civilnog sektora i kvalitativnih informacija, prikupljeni su, analizirani, obrađeni i objedinjeni podaci, te su u toku februara meseca završeni sledeći istraživački izveštaji:
Zapošljivost i razvoj socijalnog preduzetništva mladih do 30 godina, sa osvrtom na ranjive grupe mladih, na nivou lokalne samouprave Grada Pančeva, pripremila Marija Mišljanov;
Da li su NEET mladi (mladi koji nisu zaposleni, nisu u sistemu obrazovanja i nisu uključeni u programe obuka) informisani o socijalnom preduzetništvu i da li postoji motivacija da se time bave, pripremila Marijana Sibinac;
Stavovi građana/ki od 45 do 65 godina na teritoriji grada Pančeva o socijalnom preduzetništvu, priredio Miloš Todorović.
U cilju boljeg razumevanja svih prikupljenih statističkih podataka o zapošljivosti mladih u Pančevu, ostvarena je kvalitetna saradnja sa zaposlenim stručnim licima iz Nacionalne službe za zapošljavanje Filijale u Pančevu, koji su iz svog ugla dali mišljenje o preprekama u pogledu zapošljivosti mladih, o mogućnostima za prevazilaženje problema nezaposlenosti, o obukama i programima dodatnog obrazovanja, kao i o informisanosti i motivaciji mladih nezaposlenih osoba. U izveštaju su prikazane i analizirane informacije iz istraživanja “Šta je potrebno mladima u Pančevu?”( NVO Sinhro Hub, 2022). Prema prosečnoj oceni, mladima u Pančevu je najvažnija tema zapošljivosti i zaposlenosti, a većinski smatraju da se mladi u Pančevu teško ili veoma teško zapošljavaju na radnim mestima za koja su se školovali. Na osnovu rezultata ovog istraživanja, tek nešto više od ¼ mladih zna da se u gradu realizuju pojedine aktivne politike zapošljavanja, a sa druge strane, polovina mladih je poželela da pohađa programe koji razvijaju veštine i preduzetnički duh. Takođe je uočeno da sa rastom godina raste i želja pohađanja programa koji razvijaju veštine i preduzetnički duh. Dve trećine ispitanika je u potpunosti saglasna da grad Pančevo treba da ulaže u neformalno obrazovanje mladih.
Iz razgovora i intervjua sa mladima iz ranjivih grupa, zaključeno je da velika većina mladih nije upoznata sa pojmom socijalnog preduzetništva, da mladi nemaju dovoljno poverenja u institucije, kao i da preovladava subjektivni osećaj da se kompetentnost i znanje nedovoljno cene u našem društvu. Podsticanje razvoja socijalnog preduzetništva može biti jedan od dobrih načina za ublažavanje ovako pesimistične slike.
Kada je reč o mladim osobama između 15 do 30 godina koji nisu deo obrazovnog sistema, nisu zaposleni ili nisu na nekoj obuci, tzv. grupa NEET mladi, upravo su zbog ovakvog statusa često isključeni sa tržišta rada, a samim tim su i nevidljivi, odnosno marginalizovani za državne institucije. S obzirom na to da veliki deo NEET mladih nije registrovan ni kod jedne državne agencije, dugoročno posmatrano, postoji potencijalni rizik od “potpunog isključivanja”. Imajući u vidu heterogenost mladih u NEET statusu, uključujući determinante njihovog statusa i brojne izazove i barijere sa kojima se suočavaju ili bi mogli da se suoče kada se nađu na tržištu rada, aktivnosti koje za cilj imaju njihovo implementiranje zahtevaju prilagođavanje i proaktivna i inovativna rešenja koja često podrazumevaju direktan pristup. Socijalno preduzetništvo je u razvoju i treba mu se prilagoditi i kreativno pristupiti, kako bi se kroz adekvatnu edukaciju i približavanje određenim grupacijama mladih mogao postići efekat upućenosti, a kasnije i saradnje bilo koje vrste. Zaključak je da je potrebno podsticanje edukacije i obrazovanja ove kategorije mladih u cilju postizanja novih radnih mesta i mogućnosti u okviru socijalnog preduzetništva.
U kontekstu koji se odnosi na dugoročno nezaposlene, koje u najvećem broju čine osobe starosne dobi od 45 do 65 godina starosti, socijalno preduzetništvo se mora sagledati kroz dve prilike: mogućnost da data starosna kategorija bude nosilac biznis modela ili da to učini kroz ostvarivanje radnog odnosa. U perspektivi koja ovu kategoriju ljudi vidi kao pokretače i nosioce socijalnih preduzeća, postoji veoma širok dijapazon mogućnosti i prilika za razvoj ovog ekonomskog modela.
Na osnovu podataka dobijenih analizom rezultata istraživanja, demografska kategorija stanovništva na nacionalnom i lokalnom nivou (grad Pančevo) ima potencijal da postane lider u razvoju socijalnih preduzeća. Ključni problemi i prepreke sa kojima se suočavaju su nepoznavanje zakonske regulative, nedovoljna informisanost o podršci pri razvoju biznis ideja i nedovoljna ekonomska sredstva za pokretanje biznisa. Iako je nesporno da postoji mnogo poslovnih prilika i ideja koje bi na osnovu iskustava i stečenih profesionalnih znanja ova kategorija stanovništva mogla da iskoristi kao osnov za pokretanje biznisa, a koji bi podržavao razvoj lokalne zajednice, zaključak je da i dalje oblast socijalnog preduzetništva nije dovoljno popularizovana i približena građanima/kama. Mogućnost u kojoj su mladi ili stručnjaci određenih oblasti pokretači socijalnih preduzeća, dok su osobe iz kategorije 45 do 65 godina starosti uključene kroz ostvarivanje radnog odnosa u datim preduzećima u ovom trenutku je izvesnija. Na osnovu analize rezultata dobijenih kroz upitnike i fokus grupe dolazi se do zaključka da je data grupa građana spremnija da bude na ovaj način deo socijalnog preduzeća, dok kao najveće probleme ovom tipu uključivanja vide: lošije uslove rada nego u tradicionalnom tipu preduzeća, neizvesnost tržišta i održivost takvih u našoj poslovnoj kulturi.
Zaključak koji se nameće kroz sve istraživačke izveštaje je neophodnost konstantne promocije i više predstavljanja prilika i mogućnosti koje pruža ovakav ekonomski model. Sa druge strane, neophodno je povećati stratešku podršku razvoju socijalnog preduzetništva kroz stručnu podršku razvoju biznis ideja na način da se omogući direktna podrška u sferama marketinga, poslovne organizacije i administracije, ali i materijalna podrška kroz poreske olakšice i umrežavanje socijalnih preduzeća i tržišta. Na ovaj način bi se stvorilo sigurno tržište koje omogućava održivo poslovanje ideja i samog modela socijalnog preduzetništva. Neophodno je tkđ. omogućiti prostorne uslove gde zainteresovani građani/ke sa teritorije grada Pančevo mogu zajedno da razvijaju svoje biznis ideje i dodatno se informišu o mogućnostima i prilikama. Potrebno je menjati kulturu zajednice i mentalitet pojedinca na sistemski način, kako bi se u budućnosti omogućilo okruženje koje podržava i zalaže se za održivi način poslovanja.
Projekat Razvoj podsticajnog okruženja za lokalno socijalno preduzetništvo u Pančevu realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju #PokretPolet, koji Trag fondacija sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije u Srbiji, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije - KoRSE. Za sadržinu ovog materijala isključivo je odgovoran “Centar za edukaciju i transparentnost - CETRA“ i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
