Prethodnih dana na području Južnog Banata palo je oko 30 litara kiše po metru kvadratnom, što je obradovalo ratare zabrinute zbog suše. Kiša je pomogla naročito pšenici, čija će vršidba početi za mesec dana.
Đura Šušnjar iz Pančeva ove godine ima oko 15 hektara pod pšenicom. U proizvodnju je uložio maksimum, poskupljenja su bila velika, a sušni period u maju pretio je da ugrozi prinose. Kiša koja je pala prethodnih dana stigla je u poslednji čas.
"Pšenici je pomoglo. Da ove kiše nije bilo, mi smo bukvalno mogli da se oprostimo od pšenice. Možda ne baš tako, ali daleko bi bilo manje nego što smo planirali. Biće valjda oko četiri tone", kaže za RTS poljoprivrednik Đura Šušnjar.
Stručnjaci Instituta "Tamiš", koji nadgledaju skoro 22.000 hektara pod pšenicom ove godine, očekuju prosečni prinos nešto preko pet tona po hektaru. Procena zavisi i od toga da li će se nastaviti visoke temperature od 30 stepeni.
"Ako bude izuzetno nagao gubitak vlage i dođe do toplotnih udara, naglo će doći do zrenja i zrno će ostati sitno. Kada znamo kako izgleda zrno pšenice i to uporedimo, dobiće oblik zrna pirinča i onda govorimo o padu prinosa", navodi Bogdan Garalejić iz Instituta "Tamiš".
Poljoprivrednici nisu zadovoljni jer se, kao i uvek, pre žetve ne zna otkupna cena žita.
"Naša su očekivanja da to bude 40 dinara po kilogramu, plus PDV. Ne znam da li će Asocijacija da traži neku cenu. Mnogo puta smo mi to tražili i ništa nismo dobili", tvrdi Šušnjar.
Najviše se isplati držati žito na lageru i čekati bolju cenu, ali ne mogu svi poljoprivrednici to sebi da priušte, jer treba novca za dalju proizvodnju i eventualno vraćanje kredita za kupljene mašine.
