Dok su Mikena i Stari Egipat bili na vrhuncu moći i na drugom kraju Evrope, u Banatu, živelo je tehnološki napredno društvo, u mreži više od 100 naselja. Mega-tvrđave iz bronzanog doba otkrili su irski, srpski i slovenački arheolozi. Dragan Jovanović, ekskluzivno za Sputnik otkriva detalje pronalaska kulture koja je cvetala na našim prostorima.
„Od početnih deset lokaliteta došli smo do broja od preko 100 naselja koja čine prilično kompleksnu mrežu. Čak i veliki lokaliteti ne funkcionišu samostalno, već čine grupe naselja koja su međusobno blisko povezana. Čak postoji i neka vrsta hijerarhije koja se ne tiče samo veličine, već više pozicije u tom prostoru“, kaže Jovanović.
Ovaj magistar arheologije, muzejski savetnik u Gradskom muzeju Vršac, vođu tima naučnika koji su došli do neverovatnog otkrića, Barija Maloja sa Univerzitetskog koledža Dablina upoznao je pre 10 godina kada je istraživanje u dolini Tise počelo. Tada niko nije slutio da će zajednička iskopavanja uzdrmati svetsku naučnu javnost.
Ali ona nisu bila presudna, presudili su snimci iz svemira, koji su potvrdili da su u Banatu u Srbiji, Rumuniji i Mađarskoj živeli ljudi koji su bili deo razvijenih civilizacija, o čemu savršeno svedoče njihova utvrđenja, način života i društvena organizovanost.
„Jedan centralni lokalitet, odnosno naselje iz bronzanog doba, ima tri, četiri, pet, pa i više sličnih utvrđenja koja su koncentrično raspoređena u više krugova oko centralnog. Ti krugovi se kreću između tri, pet ili devet kilometara. Posmatrano sa aspekta veličine i blizine, oni su neočekivano blizu, praktično se dodiruju. Možete čak i glasom da komunicirate iz jednog naselja sa drugim. To je bilo prvo veliko iznenađenje za nas, računajući i broj lokaliteta“.
Genijalni inženjeri bronzanog doba
Jovanović objašnjava da su u ovim naseljima ljudi živeli u periodu koji obuhvata raspon od 1500. do 1100. godine pre naše ere. Reč je o vremenu procvata svih urbanih civilizacija na jugu, u Grčkoj, Maloj Aziji, procvata gradova, razvoja pisma, nauke. Istovremeno i ova naselja žive aktivno, imaju, kaže, pun kapacitet.
„Moramo da budemo svesni da uspostavljanje sistema i sama konstrukcija i osmišljavanje ovakvog vida života, iskopavanja i funkcionisanja kilometara i kilometara rovova sa bedemima i svim ostalim što to nosi, zahteva vrlo razvijenu organizaciju, društvenu pre svega. Ona je očigledno imala jasno podeljene uloge, jasno definisane ciljeve. Svako je morao da zna svoju ulogu i svoje mesto da bi to moglo da funkcioniše“, objašnjava ovaj arheolog.
Da bi pojasnio o kakvi zahtevnim projektima i u građevinskom smislu se radilo, dodaje da je ceo tim dve sezone radio na istraživanju samo jednog malog segmenta rova i potrošio silnu energiju, a oko naselja su kilometri.
„Izgradnja mega tvrđava zahtevala je ogroman napor, ogroman broj ljudi, logistiku i organizaciju“, ističe Jovanović.
Ginuli braneći bedeme
Kada su naselja otkrivena, presudno je bilo utvrditi da li sva pripadaju istom periodu. Rovovi su datovani tako što je iskorišćena zemlja, ogroman broj organskih uzoraka pronađen u njoj.
„Detaljniju sliku prilika tog vremena dobili smo na osnovu ispitivanja pronađenog semena biljaka i životinjskih kostiju. U gotovo svim sondama na rovovima pronašli smo i delove ljudskih skeleta. Oni u rovu nisu sahranjivani, već su vraćanjem tog nasipa i zatrpavanjem rova pokupljeni delovi tela koja su bila raštrkana okolo“, kaže naš sagovornik i dodaje da se pretpostavlja da su ti ljudi izginuli, ali da je rano da se to sa sigurnošću tvrdi.
Detaljna istraživanja tek slede
Detaljne analize tek predstoje. Jedan od članova međunarodnog tima arheologa posebno se bavi traumama na kostima pronađenih skeleta. Taj deo istraživanja otkriće da li je bilo nasilnih smrti. U narednim sezonama fokus će biti na samim naseljima, stambenim objektima.
„Želimo da saznamo koliko je ljudi tu moglo da živi, kolika je ta zajednica bila i kako su mogli da se organizuju za tako velike poduhvate. Takođe, tek očekujemo da će se kroz dijalog i komunikaciju sa drugim kolegama iskristalisati nova pitanja, tako ćemo možda saznati u kom smeru treba da idu nova istraživanja“.
Upitan, kako je moguće da naši naučnici do sada nisu pronašli ova naselja na prostoru Banata, naš sagovornik kaže da domaća nauka nije bila spremna da stvari posmatra malo drugačije, šire. Niko nije očekivao da naselja mogu da zauzimaju tolike površine.
„Istraživanja kompleksnog tipa ne mogu da se rade samostalno, jer ne mogu imati ovakav rezultat. Nigde u svetu niko ne radi sam za sebe, istražuje samo svoje dvorište. Nama je ovo bilo ogromno iskustvo i podsticaj za dalje radove, a verujem da će pažnja koju smo privukli imati odjeka i na susedne zemlje, da će pokrenuti stvari koje do sad nisu bile poznate“.
