Vrane su na zasadu kupusa i karfiola u vojvođanskom selu Glogonj kod Pančeva napravile štetu povrtarima koja će uticati na prinos, a predsednik udruženja povrtara ovog mesta Danailo Vučkovski ističe da nisu znali kako da se izbore sa velikim brojem ptica.
Vučkovski je rekao za Tanjug da šteta na njegovom zasadu karfiola iznosi oko 1.000 evra na parceli površine jednog hektara.
"Vrane su vadile iz zemlje kompletna stabla mladica. Nismo znali kako da izađemo na kraj sa vranama, ali smo posle nekog vremena saznali za neke vidove borbe koje ćemo pokušati da primenimo u narednoj sezoni", rekao je poljoprivrednik.
Kako je istakao, one su i ranije imale običaj da vade mladice kukuruza sećerca, što i danas čine, ali da urade to sa kupusom, karfilom i lukom nikada se nije dešavalo, pošto, kako tvrdi, one se ne hrane tim povrćem.
"Vrane vade mladice kupusa i karfiola iz zemlje u nadi da će pronaći zrno kukuruza", pojasnio je on.
Vučkovski je naveo da je u poslednjim gradonosnim padavinama, takođe, nastradao karfiol, što je, prema njegovim rečima "jako čudno za taj kraj".
"Glogonj nije gradonosno područje, a grad ovakve jačine više od 20 godina nije padao u ovom mestu", naveo je on.
Kako je objasnio, Glogonjci koriste zvono na crkvi kako bi "oterali" gradonosne oblake.
On ističe da je ranije zasađen karfiol prošao bolje, pošto grad nije mogao da pogodi celu biljku i da je uništi.
"Ja sam uz primenu određenih mera uspeo da oporavim biljke, ali će to prouzrokovati kašnjenje, verovatno i nešto slabiji prinos", rekao je on.
Govoreći o očekivanjima ovogodišnjeg roda, Vučkovski je istakao da se "to nikad ne zna", kao i da je jako bitno vreme sazrevanja za berbu, tj. potreba na tržištu za određenim kulturama.
Naveo je da je najbolji period za berbu kupusa i karfiola od prve polovine septembra do polovine oktobra.
"Ako vam sorte kupusa stignu u drugoj polovini oktobra ili u novembru, nećete proći dobro, pošto u to vreme stiže u industriji, te je zarada tada slabija", rekao je on.
Objasnio je da je glogonjski atar najpoznatiji po proizvodnji mladog krompira, rotkvica i luka.
"Krompir se sadi krajem februara i početkom marta, i koristi se agrotekstil za pokrivanje sadnica. Posle 1. maja krećemo sa vađenjem ranijih sorti, i to traje do početka jula. Nakon toga se parcele pripremaju za rasađivanje jesenjih kultura gde dominira kupus", rekao je on.
Vučkovski je istakao da je prošla godina bila povoljna za prizvodnju kupusnjača (kupus, karfiol, brokoli), a posebno kupusa.
"Prinosi su prošle godine bili veći od proseka. Imao sam prinos od 35 tona kupusa sa parcele veličine 30 ara, što je izvanredan prinos. Zarada je bila u granicama proseka", rekao je on.
Takođe, dodao je da je rani karfiol prošle sezone stradao od naleta padavina, ali da su oni koji su ga sadili kasnije, takođe, dobro zaradili.
