"Prvomajska prolećna setva, koja se završava oko Đurđevdana najskuplja je dosad (i do 40%) pa je i najposnija. Sejali smo uglavnom staro seme koje smo nekad držali za rezervu. Upotreba veštačkog đubriva je korišćena poput začina. Otaljali smo ovu setvu u nevreme jer su odavno prošli optimalni rokovi (od 5-25. Aprila), a neki još uvek nisu sejali, a možda i neće jer će po svemu jeftinije proći i odmoriti svoje zemljište za bolje dane" - navodi se u saopštenju koje su zajedno potpisali Udruženja "Pančevački ratari", Asocijacija "Agrarni forum "Pančevo" i Udruženje "Građanska Neposlušnost" Dolovo.
Kako se dalje navodi, "da nesreća bude veća, svi koji su svoje žitarice stavili na lager obezvredili su svoje proizvode za preko 40% vrednosti (36 din – 22 din kukuruz, a pšenica još gore). Uvođenje E-agrara u sred prolećnih radova napravila je opštu pometnju, pa su izostali i državni podsticaji za prolećnu setvu.
Sve u svemu kod nas opšti haos, dok u zemljama članica EU podsticaji idu normalno od 300 – 600 evra po hektaru. U uslovima otvorenih granica prema tim zemljama EU naša konkuretnost je pala na nulu. Nismo konkurenti čak ni zemljama koje ratuju već 2 godine, jer svoje proizvode – doduše sumljivog kvaliteta prodaju ispod cene koštanja.
Sve u svemu opšta katastrofa očekuje naše poljoprivredne proizvođače. Ponekad je u ovakvim uslovima bolje ne sejati ništa, jer je jeftinije, poput Nemačke koja svake četvrte - pete godine odmara svoje poljoprivredno zemljište.
Sve što nas je zadesilo veliku odgovornost snosi i ministarka poljoprivrede koja nije stručna za ovu oblast i ne poznaje agro rokove. Zbog toga su mnogi istresli svoje slamarice do poslednjeg dinara i potrošili novac koji su nekad iz boljih vremena ostavljeni za ,,ne daj bože’’. Oni koji su se ponovo zadužili kod banaka organizatora proizvodnje i raznoraznih trgovaca poljoprivrednih proizvoda nose rizik dužničkog ropstva i sopstvenog bankropstva zbog apsolutno ne-ekonomskog ambijenta poljoprivredne proizvodnje, u Srbiji", navedeno je u saopštenju.
