Boravak u prirodi, iako se preporučuje, nosi sa sobom i rizik od izlaganja zaraznim bolestima koje prenose krpelji. U prirodi se krpelji mogu naći u područjima koja su obrasla visokom travom, šibljem, žbunjem, zatim u šumama i livadama, ali i u neuređenim dvorištima i parkovskim površinama. Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu.
Krpelji ubodom, na čoveka mogu da prenesu veliki broj oboljenja (krpeljski meningoencefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, erlihioza, bruceloza, leptospiroza) , ali je za naše područje najznačajnija Lajmska bolest ili Borelioza.
– Krpelj se po koži kreće brzo i neosetno. Na čoveku provede oko dva sata tražeći pogodno mesto za sisanje krvi (topliji i vlažniji delovi tela sa mekšom kožom). Ubod krpelja ne boli. Primetimo ga slučajno, kada postane veliki jer se nasisao krvi ili ako se javi upala na mestu uboda – alergijske reakcije na ubod, kažu iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo.
Ipak, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka, pa ni svaki ubod krpelja ne znači sigurno oboljevanje od ovih bolesti. Samo krpelj koji je i sam inficiran Borelijom burgdorferi može da prenese infekciju na čoveka. Što je krpelj na telu domaćna duže veća je verovatnoća da dođe do infekcije. Nestručno uklanjanje krpelja, premazivanje, alkoholom, benzinom i drugim supstancama, takodje povećava verovatnoću nastanka infekcije.
– Lajmska bolest – Borelioza je oboljenje koje izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Prvi put je opisao Dr Stir 1975. godine u gradu Lajm ( Konektikat), a kod nas je ovo oboljenje prvi put prepoznato 1987. godine. Simptomi bolesti počinju 1 do 30 dana nakon uboda krpelja. Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda (Erythema migrans – EM, u narodu poznat kao„bivolje oko”). Da bi imala dijagnostički značaj, promena mora da ima promer od najmanje 5 cm. Promena na koži ne boli i ne svrbi, pa može da prođe neprimećeno. Može da bude praćena pojavom simptoma sličnih gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima). Pojava ovih tegoba uz podatak da je bio ubod krpelja pre 1-30 dana smatra se Lajmskom bolešću i pristupa se terapiji antibioticima. Ozbiljnije komplikacije mogu se javiti nedeljama i mesecima nakon uboda krpelja, u vidu simptoma od strane centralnog nervnog i kardiovaskularnog sistema, artritisa i kožnih manifestacija. Bolest može poprimiti hroničan tok, ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Pacijenti nakon sprovedenog lečenja borelioze mogu da imaju nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima i slično), koje obično traju više meseci, nekada i godinama.
Kako se zaštiti?
Najbolja mera prevencije je sprečiti ubod krpelja
– izbegavati hodanje po visokoj travi, između žbunja i ležanje na travi;
– po povratku iz prirodnog žarišta pregledati odeću i telo na prisustvo krpelja;
– prilikom boravka u prirodi koristiti repelente kao ličnu zaštitu.
Kako postupiti ukoliko je došlo do uboda krpelja?
ZJZPA navodi da nakon što se primeti prisustvo krpelja u koži potrebno ga je stručno i bezbedno ukloniti (izvaditi).
– Ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje, potrebno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi gde će obučeno osoblje krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije.
Ovo treba uraditi što pre (u toku prva 24 sata) jer iako verovatnoća prenosa infekcije nije velika, ona raste sa povećanjem dužine boravka krpelja u koži.
Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin) na kožu preko krpelja.
