Na bioskopskom repertoaru Kulturnog centra Pančeva u Dvorani od 9. do 11. marta u 18.00 na programu je animirana sinhronizovana komedija „Tom i Džeri – Čarobni kompas“.
Naš omiljeni miš i mačak kreću u novu avanturu putovanja kroz vreme. U užurbanom srcu Menhetna, pametni i snalažljivi miš Džeri, krišom ulazi u Metropoliten muzej da bi video veliku izložbu i mitski Astralni kompas. Mačak Tom, koji mu je uvek za repom, postao je novi čuvar muzeja i uradiće sve da zaustavi Džerija. U haotičnoj jurnjavi neprocenjivi kompas pada i razbija se, što Toma i Džerija katapultira kroz vreme – pravo u šljašteći, zlatni grad u drevnoj Kini.
Istorijska drama „Obraz“ u režiji Nikole Vukčevića na bioskopskom repertoaru je od 9. do 11. marta u 20 sati. Uloge tumače Alban Ukaj, Aleksandar Radulović, Ana Vučković, Branimir Popović, Edon Rizvanolli, Elez Adžović, Hana Pavlović, Igor Benčina, Merisa Adžović, Nikola Ristanovski, Selman Jusufi, Xhejlane Terbunja, Vuk Bulajić, Zef Bato Dedivanović.
Radnja filma smeštena je u period Drugog svetskog rata, u malom, zabačenom selu na tromeđi Srbije, Crne Gore i Albanije. Tokom 36 sati, progonjeno pravoslavno dete, koje je izgubilo roditelje u napadu fašističke paravojne jedinice, pronalazi utočište u kući potpunog stranca, čoveka s kojim ga ne vezuje ni jezik, ni vera, ni krv – Albanca Nura Doke. Nur se suočava s teškom moralnom dilemom, da li da preda dete progoniteljima i time izda viševekovni kodeks svoje kuće, ili da rizikuje živote članova svoje porodice kako bi zaštitio nepoznato dete i sačuvao obraz.
U Dvorani, 14. i 16. marta u 18.00 na bioskopskom repertoaru je animirana fantazija „Arko“.
Godine 2075, devojka je svedočila kako misteriozni dečak u duginom odelu pada s neba. On dolazi iz idilične daleke budućnosti gde je putovanje kroz vreme moguće. Ona ga sklanja i učiniće sve što je potrebno da mu pomogne da se vrati u svoje vreme.
Film „Otapanje vladara“ reditelja Ivana Salatića na programu Kulturnog centra je 14. i 16. marta u 20.00 u Dvorani. Nakon projekcije 14. marta zakazan je i razgovor s ekipom filma. Uloge u filmu tumače Marko Pogačar, Luka Petrone, Jakov Zovko, Vanja Matić, Vladimir Milošević.
U Crnoj Gori, u 19. veku, slobodne planinske teritorije okružene su turskim snagama, izolovane od Zapada i prožete konzervativizmom, patrijarhatom i sujeverjem. Morlak, pesnik i vladika (inspirisan ličnošću Petra II Petrovića Njegoša), predvodi svoje pleme u pružanju otpora osvajačima. Teško bolestan, upućen je u južnu Italiju u potrazi za lekom. Put ga dovodi u kuću u Napulju, gradu koji je sušta suprotnost izolovanim brdima njegove domovine. Dok Morlak razmišlja o sopstvenom postojanju, njegov odani sluga Đuko bori se s dubokom nostalgijom i strahom da bi njegov gospodar mogao umreti u tuđini.
Ulaznica za sve bioskopske projekcije košta 400 rsd.
U Galeriji savremene umetnosti, 9. marta u 19.00 biće otvorena izložba „Aleksandar Zograf – 40 godina objavljivanja stripova“.
Saša Rakezić, poznatiji kao Aleksandar Zograf, rođen je 1963. godine, u Pančevu. U jugoslovenskoj periodici objavljuje stripove počev od 1986. godine. Početkom devedesetih godina prošlog veka, Zograf počinje aktivnije da objavljuje u inostranstvu, naročito u Americi – Fantagraphics Books objavljuju više njegovih samostalnih naslova: Life Under Sanctions, Psychonaut #1 i Psychonaut #2. Pored objavljivanja u brojnim časopisima širom sveta, takođe je autor samostalnih naslova u Italiji, Francuskoj, Britaniji, Japanu, Austriji, Grčkoj i drugde. U dokumentarno-igrano-animiranom filmu Đorđa Markovića, Poslednja avantura Kaktus Bate (2018), snimljenom delom i na lokaciji u Pančevu, Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf pojavljuje se u ulozi glavnog naratora i istraživača.
U okviru pozorišnog programa Kulturnog centra Pančeva u Dvorani, 15. marta u 19:30, na programu je predstava „Una“ Zvezdara teatra. Režiju potpisuje Dejan Projkovski a u predstavi igraju Nikola Ristanovski, Magdalena Mijatović, Sena Đorović, Marko Gvero.
Prema rečima scenariste Stevana Koprivice, „Drama „Una” zasnovana je na motivima istoimenog kultnog romana Mome Kapora, ali i novim značenjima i konotacijama koje nameće vreme u kojem živimo. Ova posveta zabranjenoj ljubavi imala je i svoju filmsku verziju s Radetom Šerbedžijom i Sonjom Savić u režiji Miloša Radivojevića. Pozorišno čitanje moralo je da se izmakne iz filmskog pa i literarnog predloška i potraži nove ishode u „fatalnoj privlačnosti” vremešnog harizmatičnog profesora Mišela Babića i samosvojne i eruptivne studentkinje Une”.
Ulaznicu po ceni od 2.000 rsd možete kupiti na biletarnici Kulturnog centra.
U okviru muzičkog programa Kulturnog centra na Sceni, 12. marta u 19.00, na repertoaru je koncert „Veče ruskih romansi“. Ulaz je slobodan, a nastupaju Ljudmila Gros Popović – sopran i Svetlana Tirmenštajn – klavir.
Svetlana Tirmenštajn rođena je u Rusiji. Godine 1984. upisala je Novosibirski konzervatorijum u klasi prof. A. Baroni, docenta S. A. Dobrovoljskog, a 1991. završila je Kijevski konzervatorijum u klasi A. F. Zaderacki. Od tada živi i radi u Srbiji i nastupa kao član Tria Amoroso. Snimala je za TV i Radio Beograd, Novi Sad... Od 1996. koncertira kao solista i kamerni muzičar skoro u svim značajnim dvoranama širom Srbije. Godine 1998. UMUS joj je dodelio status samostalnog umetnika. Od 2003. aktivni je član barokne radionice na FMU kao čembalista. Sarađivala je s Ljudmilom Gros (sopran), duvačkim kvintetom Beogradske filharmonije, duvačkim kvintetom Vila Lobos Rio de Žaneiro, Ericom Fricom (tuba, Meksiko) i Ognjenom Popovićem (klarinet). Trenutno se nalazi na specijalističkim studijama na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu.
U Dvorani, 13. marta u 20.00 na programu je koncert Amire Medunjanin. Ulaznica za koncert može se kupiti na biletarnici KCP po ceni od 2.500 dinara.
Amira Medunjanin (Sarajevo, 1972), istaknuta je bosansko-hercegovačka interpretatorka sevdalinki, često nazivana bosanskom Billie Holiday zbog svog emotivnog i specifičnog glasa. Samouka je umetnica koja je svetsku slavu stekla prenoseći tradicionalnu muziku kroz moderan prizvuk, nastupajući na prestižnim festivalima širom sveta.
U okviru programa za decu i Pozorišnog matinea „Priprema, pozorište, sad!“, u subotu, 14. marta u 12.00 na repertoaru je predstava „Tri praseta“ Narodnog pozorišta Sterija Vršac.
Savremena i duhovita verzija poznate bajke o tri praseta donosi priču o zajedništvu, odgovornosti i pameti. Čile, Mile i Žile više pričaju nego što rade, što daje priliku vuku da im dva puta sruši dom. Umesto nasilja, predstava donosi jezički dvoboj i duhovito nadmetanje u kome stradaju samo ljudske mane.
Ulaznica: 400 rsd (na dan igranja 500 rsd).
Na Maloj sceni, 11. marta, u 16.30 možete pogledati predstavu „Ubistvo u Orijent ekspresu” u režiji Nataše Balog. Uloge tumače stariji polaznici škole glume Nataše Balog, a ulaz je Slobodan.
Detektivska avantura u izvođenju mladih talenata. Napeta istraga u vozu koji juri kroz noć vodi publiku kroz niz obrta, sumnji i skrivenih tragova. Mladi glumci preuzimaju velike uloge i donose priču punu misterije, energije i timske igre.
Ko je kriv? Otkrijte zajedno s njima.
U Foajeu Kulturnog centra, u okviru programa Književni kafe, 10. marta u 19.00 biće predstavljen roman „Karota” Darka Tuševljakovića. S autorom razgovara Jasmina Topić.
Uspomene iz detinjstva čekale su ga u zasedi. Davorovo detinjstvo je mirisalo na Jadransko more, na oleandre, ali i na paljevinu. U suncem okupanom Zadru, družinu trinaestogodišnjaka, nesvesnu nadolazećih senki rata, u nehajnoj igri i svakidašnjim dečačkim nevoljama veoma retko su ometale ozbiljne brige. Sve dok se naprasno nije promenilo sve...Mnogo godina kasnije u Beogradu, Davorov novi život obeležen je mutnim sećanjem na nekadašnje drugove, uz razna neizgovorena pitanja koja tinjaju ispod površine. Odgovore na njih potražiće kada s devojkom Ninom bude krenuo u Zadar, u susret svojoj prošlosti.
Davor će tamo otkriti istine o sebi i o drugima, uspomene će dobiti nova značenja kada se raspire neočekivane nedoumice i osude. Od susreta do susreta, Davorova priča postaje priča o petorici dečaka koje je život zapljusnuo događajima i odnosima zbog kojih ni dan-danas neki nisu u stanju da oproste. Sebi ili drugima.
Dodaj komentar