Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Stajić rekao je da obnova Deliblatske peščare neće početi odmah nakon gašenja požara, već da su najpre potrebne procena štete i stabilizacija terena, prenosi Beta.
Stajić je za RTS rekao da će obnova trajati godinama, a pojedinim delovima šumskog ekosistema biće potrebne i decenije. Nakon požara moraju da se uklone oštećena stabla i detaljno proceni stanje na svakoj površini.
Požar je zahvatio više od 3.500 hektara, a njegovo gašenje otežavaju jak vetar, peskovito zemljište, gusto rastinje i nepristupačan teren.
Stajić je upozorio da opasnost neće nestati odmah nakon gašenja. Pojedina žarišta mogu ponovo da se aktiviraju, dok suva i polusuva stabla predstavljaju rizik za očuvane delove šume. Oštećena stabla mogu pogodovati i širenju potkornjaka.
Pre pošumljavanja potrebno je sačekati da se zemljište stabilizuje, pesak ohladi i započne prirodna revitalizacija. Travnata i prizemna vegetacija najbrže će se oporavljati, dok će za šumski ekosistem biti potrebno znatno više vremena.
Prema Stajićevoj proceni, travnata i žbunasta vegetacija mogu se obnoviti za nekoliko godina, mlada bagremova šuma za pet do deset godina, a borove šume za oko deset do 20 godina. Potpuni povratak ekosistema u stanje pre požara mogao bi da traje znatno duže.
Poseban izazov biće izbor vrsta koje mogu da podnesu sve ekstremnije klimatske uslove. Stajić je naveo da se na Šumarskom fakultetu već analizira koje bi vrste mogle biti pogodne za pošumljavanje do kraja ovog veka.
Istakao je da su najvažnije činjenice da nije bilo ljudskih žrtava i da su objekti okolnog stanovništva sačuvani, ali da će posledice požara biti velike za ekologiju, šumarstvo, ekonomiju i društvo.
Dodaj komentar