Da li je moguće da zdrav razum uz sve rečeno prihvati još jednu nepobitnu činjenicu. Nacionalna referentna laboratorija o kojoj pišem svečano je otvorena 23.12.2009. znači tri godine pre.
Udarne informativne emisije svih televizija izvestile su javnost Srbije o tom svečanom činu, kojim smo postali bliži Evropskoj uniji jer smo obezbedili jedan od značajnih uslova u oblasti agrara. Način na koji smo to uradili realno nas je od EU dodatno udalјio. Ujedno ista ta Unija dala nam je lepu sumu miliona evra za navedeni objekat. Neverovatno, svečano otvorena laboratorija ne radi ni tri godine nakon toga. Tačnije, ona radi, lјudi su u njoj zaposleni, sve to izgleda fino i afirmativno, osim što nije u funkciji.
Kada sam već spomenio milione evra koje nam je namenski donirala EU, šta mislite da li je bilo sumnji u utrošak? Ako sumnjate, u pravu ste, bilo je i više od sumnji. Možda je to i razlog zašto tako značajan objekat nije radio. Šta mislite kako na nas gleda donator, kada vidi da godinama nakon što svečano otvorimo objekat njihovim novcem finansiranim, on ne radi; uz to u sumnju dovedemo deo novca koji nam daju? Daće nam još miliona ili sumnjičavo u nas gledati? Ne želim da EU većinu naroda i mene gleda istim tim očima.
Nasuprot zlu koje je umesto funkcionalne laboratorije sagradilo spomenik, lјudi sa kojima smo sarađivali, pokušavali su svim snagama da ožive mrtvorođeni objekat. Kada je prošlo još malo godina, napori su urodili plodom, stekli su se svi uslovi da se objekat još jednom svečano otvori. To se i desilo 2015, opet je javnost informisana o velikom uspehu i o svečanom činu, opet je Ministar polјoprivrede svečano otvorio davno otvorenu nacionalnu referentnu laboratoriju. Srećan joj rad želim i da to bude njeno poslednje svečano otvaranje.
Ne pada sneg da pokrije breg
Zima i prvi sneg po pravilu nas iznenađuju, ne zna se ko više od to dvoje. Krajem 2012. kao i svako drugo jutro idemo na posao, tek ponegde malo prvog snega ali i poledice na asfaltu. Petlјa pred Pančevačkim mostom je zagušena, kolona automobila sve je sporija. Lagano nailazimo na kratki zastoj, tek toliki da na sekundu-dve moram da stanem, istovremeno pritisnem kočnicu i kvačilo i to na blagoj uzbrdici. A onda, znaju to vozači, više nema napred. Puštam kvačilo, dodajem gas, ali gume samo proklizavaju. Moram da stanem. Pogledam u retrovizor, vratim se metar, dva unazad, kako bi gume uhvatile asfalt na kome neće proklizati, pokušam opet, ali ne vredi. Ujedno zalepi se iza nas jedan crni skupoceni automobil, uočavam tamna stakla, BG tablice. Više ne mogu ni u rikverc. Šta činiti pitam se, koja će nam služba pomoći jer radno vreme još nije počelo? Jedino majstor Đoleta ako pozovem, siguran sam da će brzo doći, on nikada nije odbio da pomogne, ali šta da nam pomogne, auto je ispravan.
Dok nam zabrinutost obuhvata misli, automobil koji je stajao iza oštro nas obiđe, a onda stade. Mislim se, što je sada stao, što ne vozi? I gle čuda, iz kola hitro iza-đe mladić, cigaretu koja mu je u ruci besno odbaci u stranu. Ošinu nas pogledom, kao da nas u mislima psuje, što nam se to desilo, sam sebi nešto u bradu promrmlјa, ali celim bićem rešen je da nam pomogne. Stade iza kola i sam nas snažno pogura. Gume su uhvatile asfalt i mi krenusmo. Samo sam mu zatrubio i u znak zahvalnosti rukom mahnuo.
- Upiši tablice.
- ... jel 562?
- ..
Usaglašavamo broj koji nam je nestao iz vidnog polјa, dok kolega otvara rokovnik i upisuje ga. Želim da na osnovu registracije nađemo vlasnika, da mu se zahvalimo, da ga pozovem kod nas u MUP na piće, ako nema odbojan stav prema policiji; ako ima da mu pokažemo da smo obični lјudi. Svakako da mu se barem usmeno zahvalimo, smatram da je lјudski. Čim smo ušli u kancelariju, kolega pali kompjuter, sistem se podiže, unakrsna provera današnje lozinke i obilјe podataka je na izvolte. Zagonetni mladić biće nam poznat za par minuta.
- Nepostojeći broj! – napravio je kolega kiseli izraz lica.
- Kako nepostojeći, šta si upisao 56 ili 65?
- Probao sam oba broja, ali neće, treba da se provuče kroz filter.
- .. – kroz glavu mi prostruji jedna misao.
- Nije problem šefe, naći će njega Batica ko od šale – ohrabruje kolega samog sebe – idem do Gorančeta – i brzo ustade mladi kolega pun optimizma.
- Gde ćeš? – oštro ga pitanjem zaustavlјam – ... Ma da, na njemu ćeš sada da mi se dokazuješ, nađi NN izvršioca tako trijumfalno – prekorim kolegu, kako bih ga odvratio od dalјih provera.
- Nađe Batica sve, ništa ne brini šefe, samo jedno malo filtriranje i imaćemo broj čist kao sunce – uporan je kao i obično.
- Još i štos da napravite, kao došli ste da ga uhapsite. Hoćete da ga prestravite, šta ako ima slabo srce? – pokušavam sve da prevedem u šalu, samo što dalјe od filtriranja.
- Nema šale šefe, samo da vidiš kako Batica radi, znaš da mi je srednje ime profesionalno hapšenje – uporni kolega hoće da započeti posao valјano i do kraja obavi. – Hoće neko sa mnom do Gorančeta?
E, sad je dosta, moram da uozbilјim situaciju, dosta je šale, nešto treba i da radimo.
- Ako hoćeš da proveravaš a vidim da hoćeš, evo ti na stolu ne jedan broj, nego ceo spisak adresa koje svi zaobilazite, pa izvoli, imaš materijala nedelјu dana da proveravaš. Mladića koji nam je pomogao nećemo da uznemiravamo.
- Batice, Batice, šta si tražio to si i dobio – reče mu stariji kolega koji je do tada mudro ćutao.
Provere sam onemogućio, mladić iz crnog automobila ostao je NN. Da li mi je sada žao što nisam bio uporan? Još malo upornosti i trošenja državnog vremena, moglo je da ostavi lepu sliku o narodnoj policiji kod tog dobrog mladića i u njegovom okruženju.
Na kraju ove crtice, pitaćete se odkud to da kolima ne možemo da savladamo tako laku uzbrdicu? Da Vam skratim razmišlјanje. Svejedno je bilo to što smo imali dobar auto ili da smo imali krš kakva je većina službenih vozila – imali smo letnje gume! Sad znate nešto više o službi čiji je zadatak broj jedan da zakon ne samo štiti nego i poštuje, ili ste to već znali? Možda ćete se pitati šta je čudno što će majstor Đole-Đorđije brzo doći da pomogne – on ne radi u MUP-u, on je samo dobar mehaničar i još bolјi čovek.
(Nastaviće se...)
Sve do sada objavljene tekstove iz feljtona pročitajte OVDE.
